Nepregledni okean podataka

U celom svetu korisnici se svakodnevno rvu s viškom podataka i manjkom skladišta; na sreću, ponešto se u međuvremenu izbriše iz računara (i mreža). A kada bi svi poželeli da sačuvaju sve što su snimili, ne bi bilo dovoljno memorije. Da li se čovečanstvo suočava s novim biblijskim potopom, veštački izazvanim, koji preti da uništi Internet?

Da su sve fotografije, video-zapisi, elektronska pošta, internetske stranice, kratke poruke, telefonski pozivi i ostali sadržaji pre tri godine pretvoreni u digitalne „nule” i „jedinice”, ispostavilo bi se da je na našoj planeti stvorena 161 milijarda gigabajta ili 161 egzabajt podataka! A to bi podsećalo na 12 ogromnih gomila knjiga koje bi se, poređane u nizu, protezale od Zemlje čak do Sunca. Ako vam je lakše: to je tri miliona puta više činjenica nego u svim spisima ikada odštampanim.

Procenjuje se da će do 2010. oko 70 odsto svetskih digitalnih zapisa nagomilati pojedinci, najčešće da bi od zaborava sačuvali vlastite video-uspomene; kompanije, uglavnom, čuvaju samo ono što su zabeležile kamere za nadzor.

Žrtva Internet

U nepreglednom digitalnom zamešateljstvu znatiželju najviše kopka saznanje da, u tehničkom smislu, priliv novih digitalnih „nula” i „jedinica” nadmašuje postojeći prostor za učitavanje: pre dve godine bilo je na raspolaganju 185 eksabajta za skladištenje, za dve će se više nego utrostručiti – 601 eksabajt! U istom razdoblju količina novostvorenih podataka narašće sa 161 eksabajt na 988 eksabajta (10¹⁸) ili, ukoliko zaokružimo, na jedan zetabajt (10²¹). Kada bi svi poželeli da sačuvaju sve što su snimili, ne bi bilo dovoljno memorije.

Upućeni kažu da je video pomračio radio, hoće li sledeća žrtva biti Internet?

Pomama za „Jutjubom” i ostalim neposrednim (onlajn) bujicama slikovnih prizora uživo već je izmamila sumorna predskazanja: svetska računarska mreža raspašće se pod naletom sledećeg džinovskog „digitalnog cunamija”. U ranim danima 2007. na to je ukazao Bret Svonson, vrsni znalac iz instituta Diskaveri, rekavši da sadašnjim mrežama nije moguće upravljati na daljinu ukoliko ih iznenada zapljusnu milijarde gigabajta. Predstojeću veštački izazvanu nepogodu nazvao je – eksapotopom.

Iz još jednog izvora odjeknulo je slično upozorenje: kompanija za proučavanje tržišta „Nemertes” krajem iste godine najavila je da će zahtevi premašiti propusnu moć Interneta 2010. godine, i da će to podjednako uznemiriti korisnike i sputati tehnološka poboljšanja.

Ne zvuči li vam to poznato? Setite se reči Boba Metkalfa, osnivača kompanije „Trikom” i jednog od gurua umrežavanja, koji je 1995. u jednom članku predvideo da će Internet ozbiljno trpeti zbog „gigapropusta” i da će do kraja sledeće godine zaribati (okretati se u mestu)! Tom prilikom je obećao da će svoje napisane reči progutati ukoliko omaši. Mračno predviđanje se nije obistinilo i on je 1997. papirne stranice stavio u mešalicu (mikser) s malo vode i samlevenu kašu supenom kašikom pokusao na javnom skupu. Ako jedan od čuvenih ljudi toliko pogreši, zašto bi se iko još brinuo?

Digitalni potop

Bret Svonson podseća da je nekoliko novih tehnoloških postupaka dovoljno da izazove zagušenje u protoku podataka, uključujući sajtove za razmenu slikovnih datoteka, video-konferencije, presnimavanje filmova, neposredno (onlajn) igranje igrica, gledanje televizije preko Interneta, video-telefonske razgovore, medicinsko snimanje na daljinu i usluge skladištenja rezervnih dokumenata. Kada se sve to slije u jednu digitalnu maticu, nastane – eksapotop. A tek neobuzdano razgranjavanje i narastanje „Jutjuba” koje je 2006. nadmašilo celokupnu razmenu na Internetu iz 2000. godine!

Džon Čejmbers, čelnik kompanije „Cisko”, najvećeg proizvođača opreme za umrežavanje, najavio je da će saobraćaj na Internetu godišnje u sledećih nekoliko leta rasti 200–300, a možda 300–500 odsto! Zar ne biste poverovali ovakvom poznavaocu?

Na ovaj ili onaj način, prvi talas „potopa podataka” već je zapljusnuo Internet: ponegde mesečno dostiže 5–8 eksabajta (10¹⁸) ili 60–100 godišnje. U predviđanjima Breta Svonsona, samo za Ameriku to bi moglo da premaši 1.000 eksabajta ili jedan zetabajt (10²¹) do 2015. godine! Zar to nije poziv na uzbunu da nadolazi veći – zetapotop?

Za razliku od Boba Metkalfa, ovaj naučnik nije voljan da se opkladi da će pojesti svoj prikaz u „pauer pointu” – ukoliko zgreši!