Непрегледни океан података

У целом свету корисници се свакодневно рву с вишком података и мањком складишта; на срећу, понешто се у међувремену избрише из рачунара (и мрежа). А када би сви пожелели да сачувају све што су снимили, не би било довољно меморије. Да ли се човечанство суочава с новим библијским потопом, вештачки изазваним, који прети да уништи Интернет?

Да су све фотографије, видео-записи, електронска пошта, интернетске странице, кратке поруке, телефонски позиви и остали садржаји пре три године претворени у дигиталне „нуле” и „јединице”, испоставило би се да је на нашој планети створена 161 милијарда гигабајта или 161 егзабајт података! А то би подсећало на 12 огромних гомила књига које би се, поређане у низу, протезале од Земље чак до Сунца. Ако вам је лакше: то је три милиона пута више чињеница него у свим списима икада одштампаним.

Процењује се да ће до 2010. око 70 одсто светских дигиталних записа нагомилати појединци, најчешће да би од заборава сачували властите видео-успомене; компаније, углавном, чувају само оно што су забележиле камере за надзор.

Жртва Интернет

У непрегледном дигиталном замешатељству знатижељу највише копка сазнање да, у техничком смислу, прилив нових дигиталних „нула” и „јединица” надмашује постојећи простор за учитавање: пре две године било је на располагању 185 ексабајта за складиштење, за две ће се више него утростручити – 601 ексабајт! У истом раздобљу количина новостворених података нарашће са 161 ексабајт на 988 ексабајта (10¹⁸) или, уколико заокружимо, на један зетабајт (10²¹). Када би сви пожелели да сачувају све што су снимили, не би било довољно меморије.

Упућени кажу да је видео помрачио радио, хоће ли следећа жртва бити Интернет?

Помама за „Јутјубом” и осталим непосредним (онлајн) бујицама сликовних призора уживо већ је измамила суморна предсказања: светска рачунарска мрежа распашће се под налетом следећег џиновског „дигиталног цунамија”. У раним данима 2007. на то је указао Брет Свонсон, врсни зналац из института Дискавери, рекавши да садашњим мрежама није могуће управљати на даљину уколико их изненада запљусну милијарде гигабајта. Предстојећу вештачки изазвану непогоду назвао је – ексапотопом.

Из још једног извора одјекнуло је слично упозорење: компанија за проучавање тржишта „Немертес” крајем исте године најавила је да ће захтеви премашити пропусну моћ Интернета 2010. године, и да ће то подједнако узнемирити кориснике и спутати технолошка побољшања.

Не звучи ли вам то познато? Сетите се речи Боба Меткалфа, оснивача компаније „Триком” и једног од гуруа умрежавања, који је 1995. у једном чланку предвидео да ће Интернет озбиљно трпети због „гигапропуста” и да ће до краја следеће године зарибати (окретати се у месту)! Том приликом је обећао да ће своје написане речи прогутати уколико омаши. Мрачно предвиђање се није обистинило и он је 1997. папирне странице ставио у мешалицу (миксер) с мало воде и самлевену кашу супеном кашиком покусао на јавном скупу. Ако један од чувених људи толико погреши, зашто би се ико још бринуо?

Дигитални потоп

Брет Свонсон подсећа да је неколико нових технолошких поступака довољно да изазове загушење у протоку података, укључујући сајтове за размену сликовних датотека, видео-конференције, преснимавање филмова, непосредно (онлајн) играње игрица, гледање телевизије преко Интернета, видео-телефонске разговоре, медицинско снимање на даљину и услуге складиштења резервних докумената. Када се све то слије у једну дигиталну матицу, настане – ексапотоп. А тек необуздано разграњавање и нарастање „Јутјуба” које је 2006. надмашило целокупну размену на Интернету из 2000. године!

Џон Чејмберс, челник компаније „Циско”, највећег произвођача опреме за умрежавање, најавио је да ће саобраћај на Интернету годишње у следећих неколико лета расти 200–300, а можда 300–500 одсто! Зар не бисте поверовали оваквом познаваоцу?

На овај или онај начин, први талас „потопа података” већ је запљуснуо Интернет: понегде месечно достиже 5–8 ексабајта (10¹⁸) или 60–100 годишње. У предвиђањима Брета Свонсона, само за Америку то би могло да премаши 1.000 ексабајта или један зетабајт (10²¹) до 2015. године! Зар то није позив на узбуну да надолази већи – зетапотоп?

За разлику од Боба Меткалфа, овај научник није вољан да се опклади да ће појести свој приказ у „пауер поинту” – уколико згреши!