Penzije zavise od turizma

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Pod pritiskom sve opipljivije ekonomske krize hrvatska vlada je ovih dana izvršila rebalans državnog budžeta, ali je on i dalje ostao u minusu za nešto preko milijardu evra. Između ostalih merama štednje krešu se i plate u javnom i državnom sektoru uz uveravanja da penzije i socijalna davanja neće biti dirnuta, ali je i to sada pod znakom pitanja. Kako upozoravaju ekonomski stručnjaci, naime, hrvatska privreda je sada toliko zavisna od prihoda u turizmu da ukoliko on podbaci ovog leta ni penzije neće moći ostati nedirnute izvan budžetskih kresanja. Novi rebalans budžeta već je najavljen za nekoliko meseci, odmah posle letnjih godišnjih odmora, odnosno po završetku glavne turističke sezone.

Prve procene stručnjaka, međutim, nisu optimistične. I laiku je, naime, jasno da ukoliko građani u celoj Evropi štede zbog ekonomske krize koja je šireći se iz SAD zapljusnula i najrazvijenije zemlje – među prvima će se na udaru naći upravo turizam, koji Hrvatskoj donosi oko 20 odsto BDP-a. Prema prvim objavljenim podacima za ovu godinu uočljivo je da turizam već pokazuje lošije rezultate.

Iskusni hrvatski hotelijer Anđelko Leko (godinama je bio direktor „Zagreb–Interkontinentala”, a sada je suvlasnik zagrebačkog „Šeratona” i predsednik Hrvatskog udruženja hotelijera) predviđa da će ovogodišnja sezona „podbaciti za barem deset odsto”, a ekonomista i na prošlim izborima kandidat SDP-a za predsednika Hrvatske Ljubo Jurčić ima još crnje prognoze. Prema njegovom računu, ako turistička sezona čak bude kao lanjska – što i sam smatra nemogućim – budžetski prihod će pasti za preko deset milijardi kuna (oko 1,35 milijardi evra), jer će turisti i koji dođu sigurno manje trošiti nego do sada. Takav zaključak izvlači iz činjenice da je u zemljama odakle stiže puno inostranih turista u Hrvatsku pala vrednost nacionalnih valuta što im je hrvatsko more učinilo još skupljim, pa će verovatno poneti što god mogu od hrane i smanjiti ostale troškove da im letovanje bude jeftinije.

Jurčić iz svega ovoga zaključuje da će sledeći rebalans budžeta koji će uslediti odmah posle leta „biti radikalan”, a u međuvremenu će državna blagajna imati problema s punjenjem, pa će – uveren je – kasniti plate, penzije i druga plaćanja. Sve to će – po njegovim rečima – „zavrtiti nelikvidnost”, pa će država biti prisiljena da smanji i plate i penzije.

To kašnjenje plata – nastavlja Jurčić crne prognoze koje podržavaju i drugi ekonomisti – moglo bi ići dotle da bi se krajem godine jedna plata „preskočila”. „Talas nelikvidnosti može se izbeći samo ako smanjimo troškove”, upozorava Jurčić.

Bivši generalni direktor INA-e, a sada ekonomski savetnik HSLS-a Davor Štern takođe smatra da će turisti ove godine u Hrvatskoj trošiti znatno manje nego ranije i ukazuje: „Tome se možemo suprotstaviti samo jeftinijom ponudom, za šta su ugostitelji rekli da nemaju prostora, te višim nivoom usluga, gde još postoje velike rezerve”.

Borba za svakog turistu u Hrvatskoj očito tek predstoji, a dokle se ide ilustruje i posle 1990. godine prvi javni poziv turistima iz Srbije da dođu na Jadran, što je još lani bilo nezamislivo.