Пензије зависе од туризма

Од нашег сталног дописника
Загреб – Под притиском све опипљивије економске кризе хрватска влада је ових дана извршила ребаланс државног буџета, али је он и даље остао у минусу за нешто преко милијарду евра. Између осталих мерама штедње крешу се и плате у јавном и државном сектору уз уверавања да пензије и социјална давања неће бити дирнута, али је и то сада под знаком питања. Како упозоравају економски стручњаци, наиме, хрватска привреда је сада толико зависна од прихода у туризму да уколико он подбаци овог лета ни пензије неће моћи остати недирнуте изван буџетских кресања. Нови ребаланс буџета већ је најављен за неколико месеци, одмах после летњих годишњих одмора, односно по завршетку главне туристичке сезоне.

Прве процене стручњака, међутим, нису оптимистичне. И лаику је, наиме, јасно да уколико грађани у целој Европи штеде због економске кризе која је ширећи се из САД запљуснула и најразвијеније земље – међу првима ће се на удару наћи управо туризам, који Хрватској доноси око 20 одсто БДП-а. Према првим објављеним подацима за ову годину уочљиво је да туризам већ показује лошије резултате.

Искусни хрватски хотелијер Анђелко Леко (годинама је био директор „Загреб–Интерконтинентала”, а сада је сувласник загребачког „Шератона” и председник Хрватског удружења хотелијера) предвиђа да ће овогодишња сезона „подбацити за барем десет одсто”, а економиста и на прошлим изборима кандидат СДП-а за председника Хрватске Љубо Јурчић има још црње прогнозе. Према његовом рачуну, ако туристичка сезона чак буде као лањска – што и сам сматра немогућим – буџетски приход ће пасти за преко десет милијарди куна (око 1,35 милијарди евра), јер ће туристи и који дођу сигурно мање трошити него до сада. Такав закључак извлачи из чињенице да је у земљама одакле стиже пуно иностраних туриста у Хрватску пала вредност националних валута што им је хрватско море учинило још скупљим, па ће вероватно понети што год могу од хране и смањити остале трошкове да им летовање буде јефтиније.

Јурчић из свега овога закључује да ће следећи ребаланс буџета који ће уследити одмах после лета „бити радикалан”, а у међувремену ће државна благајна имати проблема с пуњењем, па ће – уверен је – каснити плате, пензије и друга плаћања. Све то ће – по његовим речима – „завртити неликвидност”, па ће држава бити присиљена да смањи и плате и пензије.

То кашњење плата – наставља Јурчић црне прогнозе које подржавају и други економисти – могло би ићи дотле да би се крајем године једна плата „прескочила”. „Талас неликвидности може се избећи само ако смањимо трошкове”, упозорава Јурчић.

Бивши генерални директор ИНА-е, а сада економски саветник ХСЛС-а Давор Штерн такође сматра да ће туристи ове године у Хрватској трошити знатно мање него раније и указује: „Томе се можемо супротставити само јефтинијом понудом, за шта су угоститељи рекли да немају простора, те вишим нивоом услуга, где још постоје велике резерве”.

Борба за сваког туристу у Хрватској очито тек предстоји, а докле се иде илуструје и после 1990. године први јавни позив туристима из Србије да дођу на Јадран, што је још лани било незамисливо.