Pare najskuplje u Srbiji

Svetska kriza još nije jače udarila na naša vrata, a građani već uveliko plaćaju ceh skupog novca. Prosečna kamata na kratkoročne pozajmice stanovništvu u Srbiji premašila je neverovatnih 57 odsto. To je najviša kamata, ne samo u regionu, već i u Evropi.

Prema zvaničnim podacima NBS, za februar je prosečna kamata iznosila 57,38 odsto, što nije zabeleženo u prethodnom periodu. Krajem prošle godine prosečna kamata na kratkoročne kredite u Srbiji iznosila je 26,4 odsto, da bi u januaru „poskočila” na skoro 33 odsto.

– U februaru je došlo do drastičnog rasta kamata, što je teško objasniti bez ulaska u strukturu kratkoročnih kredita. Konkurencije očigledno nema, kao što je slučaj sa zemljama u okruženju, a građani ne pitaju za cenu da bi došli do neophodnog novca. Stanovništvo ne bi trebalo u uslovima krize da se zadužuje, a ukoliko mora, treba dobro da otvori oči u koju banku ide i kakav zajam uzima – kaže profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta dr. Đorđe Đukić.

Najskuplji su dozvoljeni i nedozvoljeni minusi. Njihova cena se kreće od tri do gotovo osam odsto mesečno. To znači da svako ko uđe u crveno na tekućem računu može kod nekih banaka da očekuje i godišnju kamatu od gotovo 90 odsto.

Evropska i američka centralna banka snižavaju svoje referentne, odnosno kamate po kojoj prodaju novac, kaže Đukić, a mi to ne možemo da činimo zbog održavanja nivoa deviznih rezervi i dnevnih oscilacija kursa. Građani su iz raznih razloga, dodaje, bili prinuđeni da koriste dozvoljeni minus po tekućem računu. Mnogi su su, verovatno zbog nužnosti da pokriju svoje troškove ili vrate dugove, koristili takvu pozajmicu i preko limita.

Na tržištu Srbije posluju 34 banke i, reklo bi se, konkurencija nikad veća. Međutim, sve one imaju jednu zajedničku karakteristiku u poslovanju – visoke marže na skoro sve vrste pozajmica. Zato i ne čudi, slažu se i ostali ekonomisti, što prosečna kamata na keš, potrošačke kredite, kreditne kartice i minuse na tekućim računima doseže u proseku do bezmalo 60 procenata.

– Ne samo sada, nego i u ranijem periodu, imamo zelenašku kamatnu stopu – tvrdi Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja. – To je prevashodno posledica visokog rizika u Srbiji, koji se ukalkuliše u cenu novca, odnosno prilikom formiranja kamatne stope. Kartelisanom ponašanju banaka je išla na „vodenicu” i monetarna politika NBS i to je posledica kreditno-monetarne politike koju vodi Narodna banka Srbije. Naravno, i država je dala svoj „recept” da se više troši nego što se zaradi. Tako su i privreda i građani ušli u makaze fiskalne i monetarne politike, upuštajući se u rizik kako će vratiti skupe kredite.

Monetarna politika Narodne banke Srbije, istina, već dugo je veoma restriktivna, što guverner pravda održavanjem stabilnosti cena. Bankarima je, međutim, upravo to jedan od razloga za visoke kamate. Guverner Radovan Jelašić smatra da visoke kamate koje ulaze u anale bankarskog poslovanja, imaju i neku vrstu edukativne funkcije. „Veliki broj banaka namerno koristi takve kamatne stope, da ni u kom slučaju ljudi ne bi koristili takve stope, već samo dozvoljeni minus, da se na takav način zadužuju”, ocenio je Jelašić.

-----------------------------------------------------------

Kamate u regionu

U Hrvatskoj je krajem 2008. prosečna kamatna stopa na kratkoročne kredite u kunama, indeksirane u evrima, iznosila 8,65 odsto. Godišnja efektivna kamata (ukupna cena kredita) na nove kratkoročne kredite u Rumuniji iznosila je 8,77 odsto, a u Bugarskoj 9,45 procenata.