Od Titovog omladinca do prevaranta

Od našeg dopisnika
Skoplje, 7. aprila – Sudija skopskog Krivičnog suda Jani Niča u ponedeljak je pročitao presudu saopštivši da se lice Vasil Tupurkovski „zbog zloupotrebe službenog položaja i ovlašćenja osuđuje na trogodišnju kaznu zatvora”. Učinio je to kao kao da izriče presudu nekom anonimnom tranzicionom prevarantu, a ne nekada najpopularnijem makedonskom i jugoslovenskom političaru dr Vasilu Tupurkovskom. U dvadesetominutnoj elaboraciji „zlodela” koje je počinio Tupurkovski, sudija je zapravo prepričao završnu epizodu iz prebogate političke karijere nekadašnjeg Titovog omiljenog omladinca.

Isti sudija je Vasilovog pomoćnika u Agenciji za obnovu i razvoj Jovana Andonova – Regana za isto delo osudio na dvogodišnju kaznu zatvora, ali je to gotovo nevažno za priču o krahu popularnog Cileta.

Nelagodna rola koju je Tupurkovski igrao godinu ipo dana pred većem Krivičnog suda u Skoplju u tesnoj je vezi sa njegovim nepopravljivim političkim gafom, nesrećnimpriznavanjem Tajvana, plaćenog obećanjem vrednim milijardu dolara. Bilo je to u vreme kad je Tupurkovski, umesto da čeka blanko serviranu funkciju predsednika Makedonije, osnovao političku partiju, Demokratsku alternativu.

Govorio je tada da do predsedničke fotelje želi da stigne posle provere poverenja na parlamentarnim izborima, koje je nesumnjivo uživao među svojim sugrađanima svih nacionalnosti, bez izuzetka.

Na parlamentarnim izborima u Makedoniji održanim 1998. godine pojavio se u svojstvu lidera nove partije, ovenčan oreolom prvog makedonskog političara koji je u Beogradu u kolektivnom predsedništvu bivše Jugoslavije ostavio neizbrisiv trag.

U njoj se, inače, proslavio kao predsednik Saveza socijalističke omladine, ne toliko po revolucionarnim potezima koliko po ležernom oblačenju, izborivši nezamislivo pravo da se u džemperu pojavljuje na sednicama državnog vrha, ali i na diplomatskim prijemima.

Od džempera se nije odvajao ni prilikom dva slučaja koji su ga ekspresno lansirali u orbitu visoke jugoslovenske politike; prvi kad je u svojstvu predsednika Košarkaškog saveza Jugoslavije proglasio dva šampiona države, a drugi je u vezisa jednom od poslednjih sednica CK SKJ, kad je ponašanje slovenačkih i hrvatskih komunista nazvao „neprincipijelnom koalicijom”.

U Srbiji i ostatku Jugoslavije ta kasnije mnogo izrabljivana sintagma će mu doneti titulu heroja i omogućiti mu neograničen pristup svemoćnom Slobodanu Miloševiću. Nekoliko meseci kasnije, kad je zemlji pretio raspad, Tupurkovski je u tandemu sa omladinskim pajtašem Bogićem Bogićevićem glasao protiv zavođenja vanrednog stanja, a time i trajno anatemisan kao jedan od glavnih krivaca za raspad Jugoslavije.

Desetak godina kasnije u razgovoru za NIN Tupurkovski je dole potpisanom rekao da bi uvek postupio isto jer je bio ubeđen da Jugoslavija nije Poljska i da njeni narodi nisu zaslužili „disciplinovanje” uvođenjem vojne diktature.

Privrženost toj zemlji Tupurkovski će pokazati na delu u trenucima kad je rat bio neizbežan. Kao jedini tadašnji jugoslovenski političar koji je imao pristupa u svim zavađenim republikama, prvi je stigao u Borovo selo, pokušavajući da spreči eksploziju ludila i potonje krvoproliće.

U Makedoniji je postao jedinstveni političar kojem su aplaudirali i Makedonci i Albanci. Bilo je samo pitanje dana kad će doći na čelo tek osamostaljene Makedonije. I umesto da na krilima te popularnosti zasedne u fotelju predsednika države, Tupurkovski formira novu partiju, Demokratsku alternativu, i obećava da će posle pobede na izborima Makedoniji obezbediti donaciju od milijardu dolara.Trik je upalio, njegova partija je zajedno sa vmrovcima Ljubča Georgievskog osvojila vlast, a potekli su i obećani dolari sa Tajvana.

Manipulišući sa neiskusnim premijerom Georgievskim, uz podršku iz Vašingtona, sa pozicije potpredsednika vlade i direktora Direkcije za obnovu i razvoj, Tupurkovski je izdejstvovao priznavanje Tajvana. To je Makedoniju stajalo prekida diplomatskih odnosa sa Kinom, srećom kratko, a njega, najmlađeg doktora međunarodnog prava odvelo na političku stranputicu sa koje se nije vratio.

U to vreme Stojan Andov, tadašnji predsednik Sobranja Makedonije, javno ga optužuje za špijuniranje u korist CIA. Kiro Gligorov je u više navrata izjavljivao i u svojim memoarima je napisao da je i njega Tupurkovski izneverio i osramotio, kad je u svojstvu njegovog ličnog izaslanika sa tadašnjim austrijskim kancelarom Francom Vranickim pokušao da trguje sa ustavnim imenom Makedonije.

On se nije mnogo osvrtao na optužbe. Gligorovu je uzvratio da je „stara lažovčina” i nastavio da uživa u vlasti, deleći usput dvadesetak miliona od obećanih milijardu dolara. Milionske kredite su dobili biznismeni i prijatelji iz njegove Demokratske alternative, a on se, posle propasti „operacije Tajvan” povukao iz vlasti, ali i iz partije.

U vreme kad su inspektori Državnog zavoda za reviziju utvrdili i obelodanili da je Vasil Tupurkovski odgovoran za proneveru 20 miliona dolara tajvanskih kredita, a javni tužilac ga poslao u sudnicu, njegov prvi drugar, poznati makedonski režiser Stole Popov je u jednoj TV emisiji naružio svog dojučerašnjeg pajtaša, nazvavši ga „antičkim” lažovom i prevarantom.

Neposredno posle prvog ročišta Tupurkovski nam je izjavio da je na delu „klasično političko suđenje” i da iza njegovog progona stoje Gligorov i Crvenkovski.

Tupurkovski je tada još rekao da on nije imao nikakve veze sa odobravanjem kredita, te da je to činjeno posredstvom banke i uz validne papire onih koji su tražili kredite. To, inače, nije tačno jer tajvanski kredit niko nije mogao da dobije bez njegovog odobrenja. Tu činjenicu na sudu je potvrdio i drugooptuženi Jovan Andonov, njegov nekadašnji zamenik u Agenciji za razvoj.

Čekajući na presudu, čijem izricanju juče nije prisustvovao, Tupurkovski je pre dvadesetak dana po peti put izabran za predsednika Makedonskog olimpijskog komiteta.

Treba još dodati da mu je uz trogodišnju zatvorsku kazu sud naložio da državi vrati 1,5 miliona evra sam – i još milion evra zajedno sa ortakom Andonovim.