Visok pritisak zbog stresa na poslu

Pedesetogodišnjak koji radi za dobru firmu i ima odličnu platu primetio je da mu je pritisak visok dok je na poslu, a sasvim normalan kada je na odmoru ili tokom vikenda. Izmerene vrednosti krvnog pritiska ponekad čak veoma osciliraju u toku dana, kao da su u njemu dve ličnosti. Od buđenja i tokom boravka na poslu pritisak je povišen ili čak visok, ali kako dođe kući – sve je u redu!

Lekari nisu bili iznenađeni pitanjem ovog pacijenta šta da radi, nego je njihov savet bio da redovno uzima – sedative.

Sedativ prvi lek za pritisak zbog nerviranja

– Ovo je postala vrlo česta pojava i u Srbiji. Sve se više izdvaja posebna grupa poremećaja krvnog pritiska. To su takozvane radno zavisne hipertenzije, naročito prisutne kod muškaraca – u čak 62 procenta. Naravno, teško im je savetovati promenu posla i sredine. Stres na poslu, neizvesne situacije tipa da li ću uraditi sve što nadređeni od mene očekuju, da li ću izbeći novu sistematizaciju, izdvajaju novu grupu pacijenata kod kojih krvni pritisak poraste odlaskom na posao, a vrednosti se vraćaju na normalu po povratku sa posla – objašnjava docent dr Vesna Stojanov, kardiolog, koja radi u Jedinici za dijagnostiku i lečenje arterijske hipertenzije u Kliničkom centru Srbije. Ona je bila inicijator skupa, koji je organizovala farmaceutska kompanija „Berlin – Hemi”, o lekarskim nedoumicama u lečenju hipertenzije.

Procena je da u Srbiji ima više od dva miliona stanovnika koji boluju od visokog krvnog pritiska. To je uzrok smrti u 57,7 odsto slučajeva. Zašto, uprkos sve boljim lekovima, mnoštvu saveta, uspeh u lečenju izostaje?

– Naši pacijenti nerado redovno uzimaju lekove. Često ne piju najbolji lek, ako se on sto posto ne izdaje na recept, a često će lek pre prihvatiti od komšije nego od lekara – kaže dr Stojanov.

Tri puta meri, pa prepisuj lek

U znatnom broju slučajeva pritisak se može držati u normali tzv. nefarmakološkim merama. Već gubitak od četiri kilograma smanjuje pritisak za 10 sa 4 mmHg, valja smanjiti so, pojačati voće i povrće, uvesti fizičku aktivnost od 30 do 40 minuta posle koje ćemo se preznojiti, smanjiti alkoholna pića i naravno prestati sa pušenjem. Dr Stojanov navodi da je za blago povećanje krvnog pritiska dovoljno koristiti jedan lek, ali uz obavezne pomenute promene u ishrani i načinu života. Za teže oblike važno je naći najracionalniju, individualnu kombinaciju lekova. Možda pacijenti ne vole da piju dva, tri, pa i više lekova da bi im pritisak bio dobar, ali dr Stojanov je objasnila da se fiksnim kombinacijama uspešnije kontroliše pritisak, sprečava nastanak komplikacija, a bolesnici neće izostaviti lek, pa je terapija redovnija.

Takođe, vrlo je važno da se lekovi za smanjivanje krvnog pritiska ne uzimaju kasno uveče, jer će dodatno oboriti pritisak, koji normalno pada tokom noći, najniži pritisak je između dva i tri sata izjutra. Noćni padovi pritiska izostaju kod osoba koje rade noćnu smenu, pa to uvek treba naglasiti kardiologu.

Pre teretane po savet kod kardiologa

Ona naročito upozorava na sve veći broj mladih, školaraca i studenata koji imaju visok pritisak, jer se malo kreću, mnogo sati provode pred kompjuterom i TV-om. Veliku opasnost kriju i energetska pića i odlazak u teretanu, jer pre izbora ove sportske aktivnosti mladi i ne pomišljaju da se posavetuju sa kardiologom, a onda podizanje velikih tereta negativno deluje na krvni pritisak. Mladi dobijaju lupanje srca, odnosno opasne tahikardije i ulaze u hipertenzivne krize.

Endokrinolog docent dr Milan Petakov iz Instituta za poremećaje metabolizma, dijabetes i endokrinologiju KCS upozorava da polovina svih ljudi u Srbiji ne leči ili ne kontroliše dobro svoj krvni pritisak iako time za 40 odsto smanjuje rizik od šloga i infarkta.

– Svaki dijabetičar da bi sprečio visok pritisak mora obavezno da uzima aspirin, ali i lek statin, kojim se utiče na holesterol u krvi. To su svetske preporuke prihvaćene svuda u svetu osim u Srbiji, jer sa nadležnima imamo probleme sa propisivanjem – poručio je dr Petakov.