Sevdalinka kao porodično nasleđe

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Od petka, Sarajevo će biti domaćin prvog muzičkog događaja „Ksenofonija”. Kroz koncerte i radionice pogranična saradnja treba da se učvrsti i da se unapredi muzička produkcija u regionu. Jedan od učesnika i domaćin na majstorskim radionicama biće sevdalija Damir Imamović. Pre Brisela i Beograda, Sarajevo će ga čuti za vikend, u kvartetu sa Bojanom Zulfikarpašićem, Ericom Vloeimansom i Bacharom Khalifeom. Poznavaocima sevdaha prezime mladog muzičara je poznato – Damir je unuk čuvenog Zaima Imamovića. Sevdalinke su deo njihovog porodičnog nasleđa, ali ih on „pakuje” u novu muzičku formu.

„Moj otac Nedžad je osamdesetih bio na svom sviračkom vrhuncu, a deda Zaim se već povukao, retko je nastupao a porodica ga je verno pratila. Tu negde su mi se sve te pesme uvukle na „zadnja vrata”. Zapravo, možda je upravo porodično nasleđe i razlog tome što sam godinama bežao od muzike kao profesije”, priča Damir.

On je pre četiri godine napravio potpuni zaokret u svom životu. Profesor filozofije, sa ambicijom da nastavi akademsku karijeru, preko noći se dohvatio sevdaha. Kritičari i mediji predstavljaju ga kao muzičara koji je „stvorio novi glas stare pesme”. Jednom rečju – sevdalista, kako bi kazao pesnik Faruk Šehić.

„Nema tu puno mudrosti. Sviram sevdah i samo sevdah. Tu muziku proširujem nekim stvarima za koje u njoj pronađem „ishodišta”, čujem razne mogućnosti i onda ih u sviranju i pevanju istražujem”, kaže Imamović.

Pobegao je od tipično balkanske muzičke atmosfere, kafane sa puno ljudi. Damir ima kamerni orkestar. Kontrabasista Edvin Hadžić, violinista Vanja Radoje i on. Predstavljaju se kao „DI3”. Nema omiljeni repertoar, voli da istražuje sve rukavce sevdaha, da peva starinske pesme, ali i one sa izgrađenom harmonijom. Ponekad se desi da pronađe nešto što ga svojom snagom posebno dirne kao, recimo, tekst pesme „Dva se draga”.

„Tekst je bio toliko lep da sam, jednostavno, morao da za njega napišem melodiju. Znate, postoji dosta sevdalinki koje ljudi pevaju kao narodnjačke hitove, i njih ne volim posebno. Ne sviram na venčanjima, ni mnogo toga što ljudi koji imaju sevdah na repertoaru rade. Naprosto, to što ja radim ne funkcioniše na slavljima i sličnim prilikama jer traži punu pažnju slušaoca”, dodaje on.

U protekle četiri godine, imao je preko stotinu nastupa, osvajao je region i koncertne sale širom Evrope. Njegova publika su svi koji vole sevdah, ljubavnu pesmu, melanholiju, spoj orijentalnog i evropskog muzičkog vokabulara.