Севдалинка као породично наслеђе

Од нашег дописника
Сарајево – Од петка, Сарајево ће бити домаћин првог музичког догађаја „Ксенофонија”. Кроз концерте и радионице погранична сарадња треба да се учврсти и да се унапреди музичка продукција у региону. Један од учесника и домаћин на мајсторским радионицама биће севдалија Дамир Имамовић. Пре Брисела и Београда, Сарајево ће га чути за викенд, у квартету са Бојаном Зулфикарпашићем, Ericom Vloeimansom i Bacharom Khalifeom. Познаваоцима севдаха презиме младог музичара је познато – Дамир је унук чувеног Заима Имамовића. Севдалинке су део њиховог породичног наслеђа, али их он „пакује” у нову музичку форму.

„Мој отац Неџад је осамдесетих био на свом свирачком врхунцу, а деда Заим се већ повукао, ретко је наступао а породица га је верно пратила. Ту негде су ми се све те песме увукле на „задња врата”. Заправо, можда је управо породично наслеђе и разлог томе што сам годинама бежао од музике као професије”, прича Дамир.

Он је пре четири године направио потпуни заокрет у свом животу. Професор филозофије, са амбицијом да настави академску каријеру, преко ноћи се дохватио севдаха. Критичари и медији представљају га као музичара који је „створио нови глас старе песме”. Једном речју – севдалиста, како би казао песник Фарук Шехић.

„Нема ту пуно мудрости. Свирам севдах и само севдах. Ту музику проширујем неким стварима за које у њој пронађем „исходишта”, чујем разне могућности и онда их у свирању и певању истражујем”, каже Имамовић.

Побегао је од типично балканске музичке атмосфере, кафане са пуно људи. Дамир има камерни оркестар. Контрабасиста Едвин Хаџић, виолиниста Вања Радоје и он. Представљају се као „ДИ3”. Нема омиљени репертоар, воли да истражује све рукавце севдаха, да пева старинске песме, али и оне са изграђеном хармонијом. Понекад се деси да пронађе нешто што га својом снагом посебно дирне као, рецимо, текст песме „Два се драга”.

„Текст је био толико леп да сам, једноставно, морао да за њега напишем мелодију. Знате, постоји доста севдалинки које људи певају као народњачке хитове, и њих не волим посебно. Не свирам на венчањима, ни много тога што људи који имају севдах на репертоару раде. Напросто, то што ја радим не функционише на слављима и сличним приликама јер тражи пуну пажњу слушаоца”, додаје он.

У протекле четири године, имао је преко стотину наступа, освајао је регион и концертне сале широм Европе. Његова публика су сви који воле севдах, љубавну песму, меланхолију, спој оријенталног и европског музичког вокабулара.