Velikani srpskog glumišta

Na Svetski dan pozorišta, 27. marta, Pošta Srbije emitovala je prigodnu poštansku seriju od osam maraka posvećenu velikanima srpskog glumišta. Tog dana održana je i svečana promocija maraka u Ateljeu 212 u organizaciji JP PTT saobraćaja „Srbija”, DP „Jugomarke” i Udruženja dramskih umetnika Srbije. Prošle subote predstavili smo četiri marke, a sad evo i ostalih maraka.

Na petoj marki prikazan je lik Slobodna Perovića (1926–1978). Kada se vratio iz nemačkog zarobljeništva zaposlio se kao mladi finansijski inspektor. Potom je radio kao fabrički službenik i knjigovođa u pozorištu. Glumu je doživeo kao jedno veliko ispovedanje. „Čime god sam se bavio, bavio sam se, u stvari, sobom”, rekao je jednom prilikom. Primećeno je da je igrao tako da su svi videli njegov problem, njegovu muku. U Beogradskom dramskom pozorištu, krajem pedesetih, ulazi u veliki repertoar. Osvaja publiku i kritiku kao Ozbornov Džimi Porter. U Ateljeu 212 igra u delima modernih pisaca: Ruževiča, Margerit Diras, Olbija, Arabala. Veliku kreaciju pravi kao Džordž u Olbijevom komadu „Ko se boji Virdžinije Vulf”. Privatno je bio zatvoren, stidljiv, samota, a na sceni bi se, tako je izgledalo, uvek ispovedio sa nekom zadržanom tajnom.

Na šestoj marki prikazan je Stevan Šalajić (1929–2002). Rođen je u Borči u porodici lugara. U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu proveo je skoro ceo svoj dugi glumački vek, od 1948. godine do poslednjih dana. Odigrao je uloga za nekoliko života. Nije birao pisce, pisci su birali njega: Gorki, Držič, Čehov, Šekspir, Vojnović, Sremac, Nušić, Ostrovski, Ibzen, Mihiz, Žirodu, Ignjatović, Vilijams, Krleža, Laza Kostić, Olbi, Sterija. Shodno tome tumačio je i mnogo likova: Pomet, Burt, Henri Higins, Vasilije Šopalović, Maksim u Đidi, Joakim Vujić, Trifković Tošica, Firs, Šamika, Sartrov Igo, Stavrogin, Čebutikin, Lazar Margetić, Vojnicki, Bili Piton... Skroman, objasnio je to jednostavno: „Stvarno sam igrao sve. Sve sam u pozorištu prošao i izgleda da sam prošao na dobar način.”

Na sedmoj marki prikazana je Neda Spasojević (1941–1981). I danas se u pozorištu čuje: „E, ovo bi mogla samo Neda!” Svrstali su je među najnežnije tragetkinje srpske scene. Sa tragedijom je i počela kao Elektra u Kišovoj preradi „Euripida”. Ono što je spajalo njenu ličnost sa velikim likovima dramske literature bila je spremnost i sposobnost na žrtvovanje. Zato je i mogla, sa toliko sugestivne snage, da stane iza svojih plemenitih, nesrećnih, krhkih ili divljih žena. Nije se razmetala osećanjima, a bila je jedinstvena po moći da izrazi osećajni svet svojih likova, kako na filmu i televiziji tako i u teatru. Bila je čudesno lepa, dirljiva, uspravna, tragična Simovićeva „Hasanaginica”.

Na osmoj marki prikazan je lik Miloša Žutića (1939–1993). Za njega može da se kaže glumio je da bi živeo. Na sceni je mogao da bude i Arlekin i Šekspirov tragičar i groteskni Sterijin rodoljubac i ironični Beg Pintorović i moćan i ubog heroj i njegova zemaljska senka. Svoj božji dar je tesao i obrađivao kao što se obrađuje dragulj. Poslu je prilazio sa najvećom odgovornošću, sa marom ljudi koji ništa ne prepuštaju slučaju. To objašnjava prirodu njegovog odnosa prema glumi, ali ne i suštinu njegove glume. Žutićeva gluma je manifestacija savršenih veština, ali i tajna koja od uloge do uloge, ispunjava bogati, uzbudljivi, trošni život njegove umetnosti.

Stručnu saradnju pružio je Jovan Ristić iz Beograda. Likovnu obradu maraka uradila je mr Marina Kalezić, akademski slikar iz Beograda. Marke su štampane u novosadskoj štampariji „Forum” tehnikom višebojnog ofseta u šalterskom tabačiću od osam maraka. Tabačić je numerisan i sadrži osam različitih prigodnih maraka koje čine jednu seriju, pri čemu se u sredini tabačića nalazi vinjeta sa svih osam likova glumaca. Pošta Srbije je emitovala četiri prigodna koverta. Svaki koverat sadrži dve marke žigosane prigodnim žigom pošte 11101 Beograd, dok su na poleđini koverta date kratke biografije glumaca čije se marke nalaze na koverti. Tiraž je 28.000 serija – tabačića.