Homofobija na istoku

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 10. aprila – Uprkos znatnom napretku u poslednjih nekoliko godina, društvena klima u Evropskoj uniji, a naročito na njenom istoku, i dalje predstavlja problem za homoseksualce, biseksualce i transseksualce, ocenjeno je u studiji Agencije EU za osnovna prava. Studija je načinjena na zahtev Evropskog parlamenta koji je u junu 2007. godine od Agencije zatražio sveobuhvatan i uporedni izveštaj o homofobiji i diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije.

Agencija navodi da su poslednja istraživanja pokazala da su se diskriminacija, nasilje, uznemiravanja i napadi na homoseksualne osobe događali širom EU, kao i da su političari u mnogim državama ignorisali ove pojave. U izveštaju na 160 strana, između ostalog, stoji da i u državama EU sa više tolerancije prema gej populaciji i strogim antidiskriminacionim zakonima homofobija preovladava u određenim društvenim sredinama. Navedeno je da su to srednje škole i sportski klubovi.

Ipak, najveće razlike u pogledu homofobije uočene su između istoka i zapada EU. U Holandiji 91 odsto ispitanika ne bi imalo ništa protiv da za komšiju ima homoseksualca, dok je u Rumuniji svega 36 odsto dalo takav odgovor. Podršku za sklapanje brakova između istopolnih osoba dalo je 82 odsto ispitanih u Holandiji, 71 odsto u Švedskoj i 69 odsto u Danskoj, dok je na Kipru podrška svega 14 odsto, u Litvaniji 12 i u Rumuniji 11 odsto.

Stavovi političara značajno variraju, naročito u pogledu prava na slobodu okupljanja, stoji u izveštaju. Gej parade u nekoliko država EU ometale su vlasti ili su učesnike napadali nasilni demonstranti. Organizatori marševa homoseksualaca suočavali su se sa administrativnim preprekama u Estoniji, Litvaniji, Letoniji, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj. U ovim državama, kao i u Češkoj, Mađarskoj, na Kipru, u Italiji i na Malti, pozivi na poboljšanje prava homoseksualaca stalno nailaze na negativan odgovor političara ili verskih predstavnika i grupa.

U izveštaju stoji da u nekim državama vlasti nisu mogle, ili nisu htele, da zaštite učesnike gej parada od nasilnih antidemonstranata, a navodi se da su se u poslednjih pet godina napadi dogodili u Švedskoj, Estoniji, Letoniji, Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj, Italiji, Rumuniji i Bugarskoj. U komentaru ove statistike navodi se da su incidenti obično koincidirali sa homofobičnim izjavama političara ili njihovim govorom mržnje.

Istovremeno, običaj je da u nekim zapadnim državama EU na proslave i manifestacije pripadnika gej organizacija dolaze ministri, predstavnici političkih partija, pa i predstavnici religija, kao što je u Holandiji, Austriji, Švedskoj, Španiji i Francuskoj.

Istraživanje je pokazalo i da je opšti stav sredine prema transvestitima još negativniji i agresivniji nego prema homoseksualcima. Zabeleženo je nekoliko napada na transvestite sa smrtnim ishodom, kao i desetine slučajeva kada su ih nasilne grupe ekstremnih desničara prebijale u Švedskoj, Poljskoj, Estoniji i Italiji. Napadači su najčešće bili mladići u grupama, retko pojedinci.

Žrtve nasilja, kako je pokazalo istraživanje u Amsterdamu, tipičnog napadača na pripadnike gej populacije opisuju kao mladog Marokanca, što je sugerisalo na versko nacionalnu dimenziju homofobije, ali su autori studije naveli da su Marokanci kao i svi ostali napadači pokrenuti istim motivima. Oni nisu inspirisani verskim uverenjima, jer imaju samo površna znanja o Kuranu i retko idu u džamiju, ocenjeno je u studiji.

Izveštaj upozorava na nedostatke u većini država članica EU kada je reč o mehanizmu reagovanja policije i trećih lica na napade, kao i na nedovoljnu obučenost policije u borbi protiv kriminalnih dela motivisanih mržnjom. Konačno, izveštaj predviđa „značajne izazove” u domenu sporta, u kojem se homofobija izražava na različite načine, kako među navijačima, tako i među sportistima, a jezik homofobije se koristi za ismevanje protivnika. Autori su ocenili da su sportska udruženja uložila srazmerno malo napora u borbi protiv homofobije, za razliku od velikog truda kojim se suprotstavljaju rasizmu u sportu.

V. Jokanović