Sebično je živeti sam

Drama Biljane Srbljanović "Barbelo, o psima i deci" biće premijerno izvedena u utorak 4. decembra u 20 sati na sceni "Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Komad "Barbelo, o psima i deci" ima svega 150 strana, režira ga Dejan Mijač koji je postavio i prethodnu dramu, "Skakavci", ove autorke. Scenograf je Juraj Fabri, kostimograf Angelina Atlagić, kompozitor Anja Đorđević, za video rad pobrinuo se Boris Miljković. "Barbelo je pojam kojim se u istoriji hrišćanstva označava prva emanacija Boga, njegovo praporeklo, prauzrok, pranačelo, neki metafizički prostor iz kojeg potiče sve, pa i mi. U striktno religioznom smislu, na hebrejskom je Barbelo bog, na starogrčkom znači prva misao, a najvažniji prevod je – materica sveta". Za Biljanu Srbljanović, Barbelo je majčin stomak, jedno sigurno, toplo mesto, van vremena i pre početka svega...

Junaci nove drame Biljane Srbljanović su ljudi koji razmišljaju o deci, koji rađaju decu ili ih ne rađaju, koji imaju decu oko sebe, koji ne mogu ili ne žele da ih rode, koji ih zadržavaju uz sebe, i tako dalje… i psi koji se muvaju okolo... Dejan Mijač okupio je sjajnu glumačku ekipu: Anu Sofrenović, Jasminu Avramović, Jelenu Đokić, Gorana Šušljika, Tonija Laurenčića, Nikolu Rakočevića, Nikolu Đurička, Mirjanu Karanović, Marka Baćovića i Nebojšu Glogovca.

Deo ekipe u ranim prepodnevnim satima zatekli smo u glumačkom salonu JDP-a. "Mijač je kod upravnika Cvejića", saznajemo. Užurbano stiže Ana Sofrenović. Tu je i promrzla Jasmina Avramović, koja je cele noći snimala seriju u Pančevu. Ekipa predstave "Barbelo, o psima i deci", nešto kasnije seli se na scenu "Bojan Stupica" gde probaju svoje dijaloge, replike, monologe, nove scenske pokrete...       

– Komad "Barbelo, o psima i deci" prati gorući problem među nama, a to je nerađanje dece. Autorka to svodi na jednostavnu stvar: sebičnost ili ljubav. Sebično je živeti sam. Dati život nekome, to je ljubav. O tome govori ovaj komad. Nije to samo materijalno pitanje, egzistencijalno. To je jednostavno strah da se davanjem ne izgubi primat sebičnosti. I tu je ceo problem. Teško je zbog toga što je davanje jedna vrsta spontane iskrenosti koju nije lako postići. Teško je davati. Srećan je onaj ko ume da daje! Prvi korak u ljubavi je pomirenje, pa opraštanje, onda se otvaraju vrata ljubavi – kaže nam Dejan Mijač.

Nebojša Glogovac tumači Lutalicu, klošara, dobrovoljnog izgnanika koji je napustio ljude i živi na groblju, sa psom koga zove Majka. U izgnanstvo je otišao kada je spoznao da je postalo sramota biti neuspešan, kada je shvatio da svega ima dovoljno i da nema potrebe za tom besomučnom trkom.

– Ovo je jedan od najbolnijih Biljaninih tekstova. Tema je jako osetljiva, od onih o kojima razmišljamo u svojoj intimi, ali sa kojom retko izlazimo na svetlost dana. Ili pričamo o tome sami sa sobom ili sa nekim nama jako bliskim. To su prava egzistencijalna pitanja tipa: Ne znam da li ću roditi dobrog čoveka ili skota, pa zašto onda da rađam decu. Tu su i živi i mrtvi svetovi. I psi, kao zamena za ljubav, za ono što nam nedostaje. Šta je slika te teme? Manjak ljubavi, želje za ljubavlju, straha od ljubavi, straha od budućnosti, od budućeg naraštaja – objašnjava Glogovac.

Mirjana Karanović nije raspoložena za razgovor pre početka rada. Nekoliko minuta kasnije zatičemo je na sceni, u liku Kučkarke, pored velike drvene kutije. Drži šolju u ruci: "Kako nisi pazila!.." obraća se povišenim glasom svojoj scenskoj partnerki Jeleni Đokić koja tumači Milenu i koja joj odgovara: "Jesam, videla sam...!"

– Miro, kinji je, sugeriše Mijač koji izlazi na scenu. "Pustite muziku, smanjite basove", dodaje kompozitor Anja Đorđević.

– Razmišljao sam o toj sceni. Sedim sam, tučem se u glavu i dolazim do rešenja. Imam načelan pristup. Volim da nabacam više stvari, ideja, i da onda biram najbolje rešenje. Nije sve što izmislite dobro. Treba znati  izabrati ono pravo – kaže Mijač.

– Koliko sam ja muzike pobacala, dodaje Anja Đorđević. "A tek ja glume", oglašava se i Jelena Đokić.

"Stop, stop, stop... Da čujem tekst!

"Pada kiša, teče u potocima, potop. Nosi sve pred sobom", izgovara Jelena Đokić, koja stoji u levom uglu sa crnim kišobranom. Na scenu izlazi i Ana Sofrenović. Jelena Đokić je komad čitala u maju, kada je bila u devetom mesecu trudnoće, u stanju sasvim drugačijem od lika koji igra.