Talenat nije dovoljan

Već dugo je beogradski velemajstor Ivan Ivanišević (32) u vrhu srpskog šaha, a poslednjih godina je sve izrazitiji predvodnik, kako reprezentacije, tako i domaće rejting-liste. Januara 2007. prešao je 2.600, januara 2008. ušao među prvih sto u svetu, a jula 2008, sa 2.664 poena, postao i domaći rekorder. Zatim je usledio postepeni pad ka sadašnjih 2.625, ali Prvenstvo Srbije u Kragujevcu, završeno prošle nedelje, najavilo je nove lične rekorde najboljeg srpskog velemajstora.

Titulu iz 2008. odbranio je u Kragujevcu na dosad nezabeležen način, sa 11,5 poena iz 13 partija, bez poraza. Velemajstor Milan Matulović, poznat po praćenju brojčanih rekorda u svetskom šahu, dodelio je dva Ivaniševiću, za uspešnost na domaćim šampionatima: najviši procenat (88,5) i najveća razlika u odnosu na pratioce (Perunović i Dražić) – čak tri poena. Sa osvojenih 30 rejting-poena, Ivanišević je trenutno na 2.555, ali ako u narednom periodu nastavi da igra kao ovog meseca u hotelu „Šumarice”, novi rekord i ulazak među prvih 50 na svetu stoje mu nadomak ruke.

Ivaniševićev talenat je rano uočen, ali se prvih desetak godina nije iskazao velikim rezultatima, nego tek na isteku omladinskog staža. Već 1998. stigao je do olimpijskog tima, iako je, po sopstvenim rečima, profesionalno bavljenje šahom počeo tek 1996. Kriza našeg reprezentativnog šaha, krunisana nešahovskim sukobima u periodu 2003-06, izbacila je i Ivaniševića sa mesta koje mu je pripadalo, ali su mu tadašnje nevolje pomogle da očvrsne, izabere samostalni put i pokaže integritet ličnosti. To je svim postalo jasno 2005, kada je otkazao mesto u reprezentaciji u znak protesta zbog izbacivanja iz nacionalnog tima Branka Damljanovića, u tom trenutku prvog po rejtingu u SCG.

Da ume da ceni sebe i svoje mesto u srpskom šahu pokazao je uoči ovogodišnjeg šampionata, spreman da odustane od odbrane titule sve dok nije dobio uslove kakve je smatrao da zaslužuje. Takav stav mu je sigurno omogućio da igra rasterećeno, ali razloge vrhunskog rezultata u Kragujevcu treba naći drugde, a pre svega u „visokoj školi” koju je prošao prethodnih godina, igrajući u najjačim evropskim ligama, za klubove iz različitih zemalja.

Prošle godine ste tek u dramatičnom finišu stigli do titule, a sada ste je odbranili više nego ubedljivo. Čime objašnjavate razliku?

– Smatram da je ovako ubedljiva pobeda rezultat osmišljenih priprema, kako šahovskih tako i fizičkih, za koje sam znao da su važne, ali ih nisam primenjivao. Turnir sam započeo sa 6,5 iz 7 što je dalje bio dovoljan motiv da nastavim tim tempom.

Koji su bili kritični momenti?

– Bilo ih je vrlo malo. Odlično sam se snalazio i nalazio rešenja u svim partijama, rekao bih da mi je turnir prosto „legao“. Priznaću da je do malog opuštanja došlo nakon slobodnog dana, ali to se nije osetilo u mojoj igri.

Kako su igrali ostali?

– Dobro, posebno Siniša Dražić, koji me je veoma iznenadio kako igrom tako i pristupom. Takođe, standardno dobri su bili Miloš Perunović, Bojan Vučković i Dejan Pikula.

Šta su bili razlozi otkazivanja i ponovnog prihvatanja učešća na Šampionatu?

– Na ovo pitanje ne bih odgovarao, jer to je posebna tema i trebalo bi mi više prostora, bar strana u novinama. U suprotnom, moglo bi se doći do pogrešnih zaključaka.

Da li ćete pokušati da prvi stignete do tri uzastopne pobede na državnim šampionatima?

– Čini mi se da je mnogo teže odbraniti titulu nego je osvojiti, ali – zašto da ne!

Šta očekujete od svoje ekipe, Valjevskog šah-kluba, ove godine? Govori se o angažovanju Vladimira Kramnika?

– I ja sam na Šampionatu čuo za mogućnost Kramikovog dolaska. To još nije sigurno, ali znaće se uskoro. U svakom slučaju, krajnje je vreme da budemo prvi!

Jula prošle godine stigli ste do 2.664 poena, a zatim je usledio blagi pad. Koja je brojka trenutno dostižna za srpske šahiste?

– Srbija ima veoma dobre i talentovane igrače koji su pokazali da mogu preći granicu od 2.600 poena, ali problem je zadržati te pozicije. Cilj bi trebalo da bude da imamo bar petoricu preko te granice, konstantno.

Šta očekujete od reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Novom Sadu?

– Odlično je što naš tim igra na domaćem terenu, jer to znači prisustvo domaće publike i navijača kojih tako malo i retko ima na ovakvim takmičenjima. Trebalo bi to iskoristiti na što bolji način, medijski i marketinški. Što se tiče samog plasmana ne mogu ništa da kažem, jer ne znam sastav ekipe, i još je rano da se procenjuje forma.

Na aprilskoj listi je Srbija na 19. mestu, sa nižim prosekom prvih deset nego prošle godine kada je bila 16. Da li postoje razlozi koji mogu to da objasne?

– Mislim da je u pitanju slučajna promena.

Kako vidite sadašnjost i budućnost srpskog šaha? Šta je trenutno najveći problem i da li možete da predložite neko rešenje?

– Siguran sam da imamo talenat i potencijal, ali za ozbiljne rezultate potrebno je, očigledno, više. Prvo što nedostaje jeste sistematski rad, zatim više turnira u našoj zemlji i više jakih partija. Igrači sami ne mogu tu puno da urade, među njima važi parola „snađi se“. Kada sam ja počinjao bilo je mnogo više entuzijasta koji su pomagali šahu na direktan ili indirektan način. Uslovi su se promenili i niko nema „vremena“ da se time bavi na nekadašnji način. Mislim da je rešenje da svi na svom mikro-planu daju maksimum – zaključio je dvostruki prvak Srbije Ivan Ivanišević.

Marjan Kovačević