Bitka za oslobađanje Ingrid Betankur

Ingrid Betankur , nekadašnja kandidatkinja za predsednika Kolumbije sa dvojnim francuskim državljanstvom, živa je, ali neće moći da izdrži još dugo ukoliko se ne nađe način da se najpoznatija zatvorenica zloglasne gerile Fark pusti na slobodu. Video trake koje je zaplenila kolumbijska policija, našavši ih u posedu trojice uhapšenih gerilaca, prikazuju Betankur (45) kako vezana lancima sedi na improvizovanoj stolici usred kolumbijske džungle. Snimak je, kako je utvrđeno, napravljen krajem oktobra kako bi se dokazalo da je Ingrid živa, iako je već pet godina , zajedno sa još 600 kolumbijskih građana i trojicom Amerikanaca, talac Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije, kako se u prevodu zove marksistička gerila Fark, strah i trepet u zemlji rastrzanoj nasiljem i građanskim ratom.

Veruje se da su filmovi koji takođe prikazuju trojicu otetih Amerikanaca napravljeni kako bi Fark, posredstvom venecuelanskog predsednika Uga Čavesa koji je u međuvremenu ražalovan sa funkcije pregovarača , izvojevao što bolje uslove za puštanje svojih vojnika. Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji vodi kampanju za oslobađanje ove izmučene Francuskinje, rekao je da će sada, kada se zna da je ona živa, Pariz učiniti sve da se ova velika tragedija okonča povoljnim ishodom. Zaplenjeno je i pismo koje je iz zarobljeništva Betankurova napisala svojoj majci. Porodica Betankurove u Francuskoj traži od kolumbijskog predsednika Alvara Uribea da preinači svoju odluku i dozvoli predsedniku susedne Venecuele Ugu Čavesu da nastavi otpočete pregovore sa kolumbijskom gerilom. Sudbina ove žene zaokuplja francusku javnost , a Sarkozi je obećao tokom svoje predsedničke kampanje da će uspeti u naporima da je oslobodi.

Malo ko u ovim uslovima govori o stotinama, možda i hiljadama drugih talaca koji poput Betankurove u nehumanim uslovima čame u improvizovanim logorima u kolumbijskoj džungli. Svedočenja malobrojnih koji su uspeli da se izbave su stravična. Taoci se , za svaku neposlušnost, kažnjavaju vezivanjem za drvo za koje mogu ostati prikovani i po pola godine. Taoci postaju živi štit u slučaju napada kolumbijske regularne armije ili suparničke gerilske grupe. Među zarobljenicima vlada hepatitis, a mnogi su oboleli i od tropskih bolesti. Jedina veza sa svetom je radio preko kojeg familija u džunglu šalje poruke s vestima iz života na slobodi. Iz očajničkog pisma majci, može se zaključiti , kako tvrdi njen sin, da Ingrid Betankur neće još dugo moći da podnosi zarobljeništvo u džungli u koje je dospela pre punih pet godina.