Ničiji ljudi

Sarajevo – Nekoliko desetina hiljada građana BiH koji su pre rata živeli i radili u Hrvatskoj, a koji su u periodu od 1991. do 1995. godine prvo dobili otkaz, a potom proterani iz ove zemlje, još žive u nadi da će uspeti da ostvare svoja zakonska prava. Ovi ljudi, a radi se o Srbima i Bošnjacima, imaju BiH državljanstvo ali su, kako to kaže Nikola Puzigaća, predsednik Udruženja radnika invalida rada izbeglih iz Hrvatske, koje deluje u Republici Srpskoj, „ničiji, nisu stigli ni tamo ni ovamo“

„Praktično mi smo i nakon skoro 20 godina, takoreći, na početku. Sve dosadašnje vlasti u BiH, uključujući i aktuelnu nisu pokazale neki veliki interes da nam pomognu, ako ništa drugo ono bar da nam pruže pravnu pomoć kako bi mogli voditi sudske sporove. Među nama je tridesetak hiljada invalida rada, na prste se mogu prebrojati oni koji su uspeli da ostvare pravo na invalidninu, a svi su postali invalidi na radnim mestima u Hrvatskoj, u ovoj zemlji je ostalo oko 50.000 stanova na koje su stanarsko pravo stekli proterani Srbi i Bošnjaci – kaže Puzigaća koji se, takođe, bori za svoja prava ostvarena tokom dvadesetogodišnjeg rada u Luci u Rijeci. Tvrdi da je i posle toliko godina „borbe” još na početku.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja proteranih i obespravljenih, koje je formirano u Federaciji BiH i deluje pod nazivom „Ugor”, Ramiz Mervan je za „Politiku” izjavio da „sudske sporove, po različitim osnovama, u Hrvatskoj vodi više od 50.000 ljudi, ali prilično neuspešno. Ti procesi traju godinama, sve je u rukama tamošnjih pravosudnih organa, zastupaju nas hrvatski advokati i sude hrvatski sudovi- objašnjava Mervan i tvrdi „ da je opstrukcija na delu, procesi se namerno odugovlače, „koristi se situacija koja podseća na onu narodnu poslovicu „kadija te tuži, kadija ti sudi”. Inače, Mervan je sve do 1993. godine radio u zagrebačkoj firmi „Monting” u kojoj je imao status invalida rada i sada pokušava da zakonskim putem dokaže da, kao invalid nije mogao biti isteran s posla. On se nada da će uspeti to i dokazati, kaže, „zakon je na mojoj strani”.

Nezavisni poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Momčilo Novaković smatra da se problemima proteranih i obespravljenih državljana BiH moraju ozbiljnije pozabaviti aktuelne vlasti, iz kog razloga je već pokrenuo inicijativu da se pitanje njihovog rešavanja otvori i u parlamentarnoj proceduri.

„Radi se o ljudima, a ima ih mnogo, koji su igrom sudbine obespravljeni, nemaju status izbeglih i raseljenih, sami se bore za svoja prava, jer su, praktično, ničiji. Mnogi od njih su, pre nego što su proterani, bili pred penzionisanjem, ali ne mogu da ostvare pravo na penziju, kao što ni jedan broj njih ne može da ostvari pravo na invalidninu, ili da dođu do stanova u kojima su živeli i stekli stanarsko pravo, objašnjava Novaković i sugeriše da je cilj njegove inicijative da podstakne predstavnike vlasti na svim nivoima da se ozbiljnije pozabave situacijom u kojoj se nalazi nekoliko desetina hiljada ljudi.

„Ako je činjenica, a jeste, da zakon sto posto ide na ruku ovom ljudima, onda ne vidim razloga da im se ne pomogne, prvenstveno finansijski da bi mogli voditi sudske sporove. Bosna i Hercegovina, nažalost, nema zakon o bespravnoj pravnoj pomoći koju ovi ljudi ne mogu dobiti ni u Hrvatskoj, bez obzira što ona ima takav zakon, zato što nisu njeni državljani- ističe Novaković koji je uveren da će u Parlamentu BiH biti provodena rasprava o problemima „gradjana BiH koji su pre rata radili i živeli u Hrvatskoj, a koji su u periodu od 1991. do 1995. godine dobili otkaz i proterani“ i da će „Predstavnički dom usvojiti set zakona kojima će obavezati Savet ministara BiH, entitetske i kantonalne vlade da iz budžetskih rezervi izdvoje sredstva i tako pomognu udruženjima da mogu da rešavaju probleme svojih članova”.