Večne tajne ekrana

U okviru Festivala autorskog filma, u Tanjugovom pres centru juče je održana konferencija o položaju autorskog filma u savremenoj kinematografiji, čiji moderator je bio profesor Vlada Petrić. Osnovno polazište za ovu konferenciju je "Beogradski manifest 07" koji su napisali reditelji Nora Hope i Džon Sanders.
- Film je danas u krizi, postoji duboka nelagodnost, osećanje umetničke praznine i besmisla. Evolucija filmskog jezika bukvalno tapka u mestu. Dobrih filmova je sve manje, a u velikoj meri opada i broj obaveštene i obrazovane publike koja je i te kako značajna za njihov uspeh. Starije generacije više ne idu u bioskop, jer se najveći broj filmova pravi za mlade koji većinom ne shvataju sposobnost filmskog i video medija da izrazi dubinu, uzbuđenje i složenost.

Niko više ne obraća pažnju na estetsku formu, istakli su Hope i Sanders na jučerašnjoj konferenciji.

Oni smatraju da velike filmove kojima se i dalje divimo, i koji su odoleli vremenu, danas nije moguće realizovati, ili se to postiže samo u retkim slučajevima. "Očigledno je da se sredina izmenila i da smo u eri digitalnog filma", dodaju autori manifesta.

Otvarajući konferenciju Vlada Petrić je podsetio na našeg istaknutog teoretičara Dušana Stojanovića i njegov napor u filmskom izdavaštvu. Petrić je podsetio i na "Filmske sveske" u okviru kojih je Bogdan Kalafatović još 1981. godine pisao o "Politici autora". Petrić je dodao da su neka od osnovnih pitanja: šta je autorstvo i ko je autor, ističući da se autorom u filmu smatra reditelj. Kao primere autora, Petrić je naveo Vesla, Bergmana i Felinija, dodajući da je jedan od prvih autora Dejvid Vork Grifit, reditelj filma "Rađanje jedne nacije".

Džon Sanders, jedan od autora manifesta, ukazao je da je "u poslednjih 20 godina u filmskoj umetnosti sve isto". Sanders smatra da su tema, priča i način filmskog pripovedanja najvažniji, i dodaje da je u modernom filmu autor najčešće neka korporacija, odnosno holivudski studio. Nora Hope je istakla da svi umetnici mogu da "ispričaju priču", ali da je najvažnije "kako je ispričana priča".

U jučerašnjoj konferenciji, iako je ona održana u nedeljno popodne, izostali su domaći filmski autori, scenaristi i reditelji. Među prisutnima, naši filmski autori mogli su se nabrojati na prste jedne ruke, a prisutni su bili: Puriša Đorđević, Boro Drašković, Marija Perović, Miodrag Novaković i Božidar Zečević.

Miodrag Novaković je ukazao da filmska umetnost i industrija moraju da obrate pažnju na aktuelne tehnološke promene, i da je pad posete u bioskopima uzrokovan odličnim kućnim uslovima gledanja filmova, kao i da je "kult odlaska u bioskop izumro".

Reditelj Boro Drašković, podsetio je na Aleksandra Sašu Petrovića, ističući da je on "ikona našeg autorskog filma". Drašković je dodao da, od kada se on bavi filmom, uvek je bilo reči o "krizi u filmu" i da je sada aktuelna digitalizacija filma, kao i da danas svako može da snima.

- Od Platona do danas, promenila se samo tehnologija, donekle i estetika. Tajna ekrana, pogotovu filmskog, je ono što se i dalje nije promenilo - optimističan je Drašković.