Вечне тајне екрана

У оквиру Фестивала ауторског филма, у Танјуговом прес центру јуче је одржана конференција о положају ауторског филма у савременој кинематографији, чији модератор је био професор Влада Петрић. Основно полазиште за ову конференцију је "Београдски манифест 07" који су написали редитељи Нора Хопе и Џон Сандерс.
- Филм је данас у кризи, постоји дубока нелагодност, осећање уметничке празнине и бесмисла. Еволуција филмског језика буквално тапка у месту. Добрих филмова је све мање, а у великој мери опада и број обавештене и образоване публике која је и те како значајна за њихов успех. Старије генерације више не иду у биоскоп, јер се највећи број филмова прави за младе који већином не схватају способност филмског и видео медија да изрази дубину, узбуђење и сложеност.

Нико више не обраћа пажњу на естетску форму, истакли су Хопе и Сандерс на јучерашњој конференцији.

Они сматрају да велике филмове којима се и даље дивимо, и који су одолели времену, данас није могуће реализовати, или се то постиже само у ретким случајевима. "Очигледно је да се средина изменила и да смо у ери дигиталног филма", додају аутори манифеста.

Отварајући конференцију Влада Петрић је подсетио на нашег истакнутог теоретичара Душана Стојановића и његов напор у филмском издаваштву. Петрић је подсетио и на "Филмске свеске" у оквиру којих је Богдан Калафатовић још 1981. године писао о "Политици аутора". Петрић је додао да су нека од основних питања: шта је ауторство и ко је аутор, истичући да се аутором у филму сматра редитељ. Као примере аутора, Петрић је навео Весла, Бергмана и Фелинија, додајући да је један од првих аутора Дејвид Ворк Грифит, редитељ филма "Рађање једне нације".

Џон Сандерс, један од аутора манифеста, указао је да је "у последњих 20 година у филмској уметности све исто". Сандерс сматра да су тема, прича и начин филмског приповедања најважнији, и додаје да је у модерном филму аутор најчешће нека корпорација, односно холивудски студио. Нора Хопе је истакла да сви уметници могу да "испричају причу", али да је најважније "како је испричана прича".

У јучерашњој конференцији, иако је она одржана у недељно поподне, изостали су домаћи филмски аутори, сценаристи и редитељи. Међу присутнима, наши филмски аутори могли су се набројати на прсте једне руке, а присутни су били: Пуриша Ђорђевић, Боро Драшковић, Марија Перовић, Миодраг Новаковић и Божидар Зечевић.

Миодраг Новаковић је указао да филмска уметност и индустрија морају да обрате пажњу на актуелне технолошке промене, и да је пад посете у биоскопима узрокован одличним кућним условима гледања филмова, као и да је "култ одласка у биоскоп изумро".

Редитељ Боро Драшковић, подсетио је на Александра Сашу Петровића, истичући да је он "икона нашег ауторског филма". Драшковић је додао да, од када се он бави филмом, увек је било речи о "кризи у филму" и да је сада актуелна дигитализација филма, као и да данас свако може да снима.

- Од Платона до данас, променила се само технологија, донекле и естетика. Тајна екрана, поготову филмског, је оно што се и даље није променило - оптимистичан је Драшковић.