Ćopićeva nagrada Barni i Aleksiću

Nagrada „Branko Ćopić”, koju dodeljuje istoimena zadužbina, uručena je juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Lauri Barni za roman „Poslednja moja glavobolja” (izdavač Zavod za udžbenike iz Beograda) i Dejanu Aleksiću za zbirku pesama „Dovoljno” (Matična biblioteka „Svetozar Marković” iz Zaječara). Odluku je jednoglasno doneo žiri Upravnog odbora zadužbine: Svetozar Koljević, predsednik, Matija Bećković, Milosav Tešić, Dušan Kovačević i Nada Milošević-Ćorđević. Nagradu je uručio Svetozar Koljević.

U najužem izboru su bile i prozne knjige Aleksandra Gatalice „Nevidljivi” (Zavod za udžbenike, Beograd), Dragana Lakićevića „Ludački rukopis – Beogradske priče” (Srpska književna zadruga, Beograd), Radoslava Petkovića „Savršeno sećanje na smrt” (Stubovi kulture, Beograd), Rodoljuba Stepanovića „So zemlje” (Koraci, Kragujevac), Vladimira Tasića „Stakleni zid” (Adresa, Novi Sad), Dane Todorović „Tragična sudbina Morica Tota” (Stubovi kulture, Beograd), kao i zbirke pesama Vladimira Jagličića „Jutra” (Zavod za udžbenike, Beograd) i Milovana Stankovića „O čemu sanja cveće” (Prometej, Novi Sad).

Govoreći o knjizi Laure Barne, Koljević je naglasio da je malo koji srpski roman s toliko filozofskog nadnošenja nad krajnjim pitanjima ljudskog života i smrti istkan egzistencijalnom ubedljivošću kao „Moja poslednja glavobolja”. O zbirci Dejana Aleksića govorio je Milosav Tešić. U knjizi pesama „Dovoljno”, od prve do završne pesme, autor je istrajavao na praktičnom potvrđivanju sopstvenih pesničkih načela. U tom istrajavanju on, međutim, ne preteruje u naglašavanju običnih (banalnih, trivijalnih) motiva i tema.

Laura Barna je istakla da je samoća neprijatelj i bolesti i života, od samoće je oboleo i Branko Ćopić. Možda je baš zato svoj poslednji ranoorlovski let završio na zemlji, na betonu, ne želeći da gazi po vodenim cvetovima, jer po njima se samo beščujno hodi. Dejan Aleksić je, između ostalog, kazao: „Mirne duše mogu reći da sam u raskoš domovine jezika dospeo vodeći se videlima što sjakte iz stiha ili rečenice Branka Ćopića.”

Z. R.