MMF: Ekonomija istočne Evrope oživljava u 2010. godini

Prema izveštajima agencija
Vašington – Ekonomija Rusije i istočne Evrope oživeće u 2010. godini nakon ovogodišnjeg posrtanja izazvanog globalnom krizom, procenio je Međunarodni monetarni fond u polugodišnjem izveštaju pred vikend samit Svetske banke i MMF-a u Vašingtonu.

Privredna ekspanzija takozvanih „evropskih ekonomija u usponu” (bez Slovačke, Slovenije i Češke) iznosiće u 2010. godini 0,8 odsto, i to nakon ovogodišnjeg obrušavanja od 3,7 odsto, predviđa MMF. Iako životno zavisna od izvoza u razvijeni svet i težišno oslonjena na kreditna sredstva bogatijeg dela Starog kontinenta, istočna Evropa ima, po MMF-u, svoju šansu da zabeleži kakav-takav pozitivni privredni rast u 2010. godini pri tom, daleko veći od posustale evrozone ili Amerike u nastupajućoj privrednoj stagnaciji.

„Nisu sve zemlje istočne Evrope u istoj ekonomskoj situaciji danas u jeku globalne ekonomske krize. Veoma je važno razlučiti položaj svake od njih pojedinačno: izgledi istočnoevropskih privreda danas su daleko veći od nedavnog povećanja raspoloživih kreditnih sredstava MMF-a i stvaranja fleksibilne kreditne linije. Odnos zapadnoevropskih banaka prema biznisu na istoku Starog kontinenta sada je daleko povoljniji po komitente nego recimo pre kolapsa američke banke Braća Liman (septembra 2008. godine). Tada je postojao svojevrsni pritisak na centrale zapadnoevropskih banaka da revidiraju odnos prema poslu na istoku Starog kontinenta. U međuvremenu, vlade država zapadne Evrope preduzele su odlučnu i snažnu akciju radi zaštite bankarskog sistema, pa centrale zapadnoevropskih banaka poštuju svoje obaveze prema „istočnim” filijalama. Nismo videli nikakvo povlačenje ili značajnu redukciju sredstava u prekograničnom finansijskom prometu zapadnoevropskih bankarskih centrala sa njihovim istočnoevropskim ispostavama. MMF smatra da je podrška zapadnoevropskih vlada domaćim bankama veoma važna, pa je i bankarski rad na istoku Starog kontinenta danas bolji nego pre kolapsa američke banke Braća Liman”, izjavio je direktor MMF-a Hose Vinjals prilikom zvanične prezentacije polugodišnjeg izveštaja Breton-Vud institucije ove sedmice u Vašingtonu.

Glasine o eventualnoj bežaniji zapadnoevropskih banaka sa istoka Starog kontinenta i eventualnoj prodaji njihovih ovdašnjih filijala, dakle, sasvim su neosnovane.

MMF istovremeno upozorava da potpuno oživljavanje globalnih kreditnih tokova „ne treba očekivati sve do sredine iduće decenije”.

Kojom brzinom će se svet oporaviti od posledica tekuće finansijsko-ekonomske krize, inače najteže u poslednjih 80 godina, zavisiće od odlučnosti centara moći da se suoče sa njenim stvarnim profilom.

„U sagledavanju krize, Evropska unija dugo se zavaravala da ima manji problem od Amerike. Danas se ispostavlja da je gro nenaplativih kredita na finansijskom tržištu EU u stvari domaćeg porekla, a ne derivat rizičnih transakcija na Volstritu. Nespremnost političkih centara moći EU da poput SAD i Kine krenu agresivnim merama da oživljavaju domaće finansijsko tržište jedan je od razloga što briselsku familiju tek ove godine očekuje dramatično posrtanje koje će potrajati”, rekao je Sajmon Džonson, bivši glavni ekonomista MMF-a, prenosi američki „Volstrit džornal”.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

MMF Srbiji predviđa pad privrednih aktivnosti od dva odsto

Vašington – Srbija će ove godine ubeležiti pad privrednih aktivnosti od dva odsto a sledeće će stagnirati, to jest imati nulti rast, prognozira Međunarodni monetarni fond u novim svetskim ekonomskim perspektivama, a prenosi Beta.

U prethodnom izveštaju, iz oktobra prošle godine, globalni kreditor je Srbiji za 2009. prognozirao ekonomski rast od tri odsto.

Prošle godine bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je, prema podacima MMF-a, porastao 5,4 odsto, a 2007. godine 6,9 odsto.

Ovogodišnju inflaciju u Srbiji MMF prognozira na 10 odsto, nakon 11,7 odsto u 2008, a iduće godine bi stopa trebalo da se spusti na 8,2 odsto.

MMF deficit tekućih plaćanja Srbije u 2009. prognozira na 12,2 odsto BDP-a u poređenju sa 17,3 odsto lane. Naredne godine, prema prognozi Fonda, deficit će pasti na 11,3 odsto BDP-a.

 T. V.