ММФ: Економија источне Европе оживљава у 2010. години

Према извештајима агенција
Вашингтон – Економија Русије и источне Европе оживеће у 2010. години након овогодишњег посртања изазваног глобалном кризом, проценио је Међународни монетарни фонд у полугодишњем извештају пред викенд самит Светске банке и ММФ-а у Вашингтону.

Привредна експанзија такозваних „европских економија у успону” (без Словачке, Словеније и Чешке) износиће у 2010. години 0,8 одсто, и то након овогодишњег обрушавања од 3,7 одсто, предвиђа ММФ. Иако животно зависна од извоза у развијени свет и тежишно ослоњена на кредитна средства богатијег дела Старог континента, источна Европа има, по ММФ-у, своју шансу да забележи какав-такав позитивни привредни раст у 2010. години при том, далеко већи од посустале еврозоне или Америке у наступајућој привредној стагнацији.

„Нису све земље источне Европе у истој економској ситуацији данас у јеку глобалне економске кризе. Веома је важно разлучити положај сваке од њих појединачно: изгледи источноевропских привреда данас су далеко већи од недавног повећања расположивих кредитних средстава ММФ-а и стварања флексибилне кредитне линије. Однос западноевропских банака према бизнису на истоку Старог континента сада је далеко повољнији по комитенте него рецимо пре колапса америчке банке Браћа Лиман (септембра 2008. године). Тада је постојао својеврсни притисак на централе западноевропских банака да ревидирају однос према послу на истоку Старог континента. У међувремену, владе држава западне Европе предузеле су одлучну и снажну акцију ради заштите банкарског система, па централе западноевропских банака поштују своје обавезе према „источним” филијалама. Нисмо видели никакво повлачење или значајну редукцију средстава у прекограничном финансијском промету западноевропских банкарских централа са њиховим источноевропским испоставама. ММФ сматра да је подршка западноевропских влада домаћим банкама веома важна, па је и банкарски рад на истоку Старог континента данас бољи него пре колапса америчке банке Браћа Лиман”, изјавио је директор ММФ-а Хосе Вињалс приликом званичне презентације полугодишњег извештаја Бретон-Вуд институције ове седмице у Вашингтону.

Гласине о евентуалној бежанији западноевропских банака са истока Старог континента и евентуалној продаји њихових овдашњих филијала, дакле, сасвим су неосноване.

ММФ истовремено упозорава да потпуно оживљавање глобалних кредитних токова „не треба очекивати све до средине идуће деценије”.

Којом брзином ће се свет опоравити од последица текуће финансијско-економске кризе, иначе најтеже у последњих 80 година, зависиће од одлучности центара моћи да се суоче са њеним стварним профилом.

„У сагледавању кризе, Европска унија дуго се заваравала да има мањи проблем од Америке. Данас се испоставља да је гро ненаплативих кредита на финансијском тржишту ЕУ у ствари домаћег порекла, а не дериват ризичних трансакција на Волстриту. Неспремност политичких центара моћи ЕУ да попут САД и Кине крену агресивним мерама да оживљавају домаће финансијско тржиште један је од разлога што бриселску фамилију тек ове године очекује драматично посртање које ће потрајати”, рекао је Сајмон Џонсон, бивши главни економиста ММФ-а, преноси амерички „Волстрит џорнал”.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ММФ Србији предвиђа пад привредних активности од два одсто

Вашингтон – Србија ће ове године убележити пад привредних активности од два одсто а следеће ће стагнирати, то јест имати нулти раст, прогнозира Међународни монетарни фонд у новим светским економским перспективама, а преноси Бета.

У претходном извештају, из октобра прошле године, глобални кредитор је Србији за 2009. прогнозирао економски раст од три одсто.

Прошле године бруто домаћи производ (БДП) Србије је, према подацима ММФ-а, порастао 5,4 одсто, а 2007. године 6,9 одсто.

Овогодишњу инфлацију у Србији ММФ прогнозира на 10 одсто, након 11,7 одсто у 2008, а идуће године би стопа требало да се спусти на 8,2 одсто.

ММФ дефицит текућих плаћања Србије у 2009. прогнозира на 12,2 одсто БДП-а у поређењу са 17,3 одсто лане. Наредне године, према прогнози Фонда, дефицит ће пасти на 11,3 одсто БДП-а.

 Т. В.