Deca će poslanicima ponuditi rešenja problema

Srbija jedina u regionu ima skupštinsko telo koje se bavi pitanjima dečjih prava i zaštite dece, Radnu grupu za prava deteta, ali, za razliku od mnogih zemalja u regionu, osnovna ljudska prava i dalje su uskraćena određenom broju ili većini mališana u državi. Radna grupa Skupštine Srbije juče je u Beogradu održala drugu sednicu na kojoj su razmatrane preporuke Komiteta Ujedinjenih nacija za prava deteta u vezi sa poboljšanjem njihovog položaja. Otvarajući sednicu, Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Narodne skupštine i predsedavajuća radnom grupom, podsetila je da smo se potpisivanjem Konvencije o pravima deteta obavezali da ćemo učiniti sve da zaštitimo najmlađe i obezbedimo da svako dete ostvari svoja prava.

– Politička volja i sposobnost vlade od primarnog su značaja, ali isto tako je neophodno doneti adekvatne zakone i strategije, planirati budžet i izdvajanja za oblasti koje se tiču dece i stalno nadgledati njihovo sprovođenje. Upravo tu je naša osnovna uloga. Na nama je da zahtevamo izveštaje o tome šta je urađeno, dokle se stiglo, kakva je situacija – rekla je Đukić-Dejanović.

Predsednica Narodne skupštine najavila je da će u rad ovog skupštinskog tela biti uključena i sama deca, pa će tako biti organizovane njihove posete Skupštini gde će biti uključena u diskusije Radne grupe i moći da ponude svoja rešenja za probleme koji ih muče.

Posle razmatranja izveštaja Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima deteta, Komitet UN je sastavio preporuke vladi, u kojima se ističe, na primer, da je nejasna slika o raspodeli finansijskih sredstava i izdvajanjima za decu u okviru budžeta, da se u praksi ne primenjuje dovoljno princip najboljeg interesa mališana, kao i da postoji nerazumevanje specifičnog značenja ovog pojma. Takođe, navodi se da je procedura registrovanja rođenja preterano komplikovana, da telesno kažnjavanje dece u okviru porodice još nije stavljeno van zakona i da u besplatnom školovanju postoje „skriveni troškovi” – za udžbenike, školski pribor, prevoz, privatne časove koje učenici uzimaju zbog toga što je „kvalitet obrazovnog sistema nezadovoljavajući”.

– Komitet nadgleda primenu Konvencije o pravima deteta u zemljama potpisnicama i procenjuje dokle su stigle u ostvarivanju dečjih prava. Cilj nam nije da kritikujemo, već da sugerišemo i podstičemo zemlje da rade bolje ili da im damo smernice na šta treba da obrate pažnju – kaže Lusi Smit, član Komiteta UN za prava deteta.

-----------------------------------------------------------

Kako Unicef vidi prosečno dete

Sliku prosečnog deteta u Srbiji dala je Judita Rajhenberg, direktorka Unicefa u Srbiji, na osnovu različitih statistika i istraživanja.

– Prosečno dete u Srbiji ima veće šanse da se rodi u gradu nego u selu, najverovatnije neće imati braću i sestre, ali će biti okruženo sa četiri odrasle osobe, svako deveto dete imaće neki blaži poremećaj u razvoju, a kad bude adolescent, najverovatnije će nastaviti sa školovanjem, biće izloženo duvanu, alkoholu, drogi, imaće manju šansu da se zaposli, naročito ako nije završilo srednju školu, ali biće optimistično i zadovoljno životom – rekla je Rajhenbergova.

J. Beoković