Деца ће посланицима понудити решења проблема

Србија једина у региону има скупштинско тело које се бави питањима дечјих права и заштите деце, Радну групу за права детета, али, за разлику од многих земаља у региону, основна људска права и даље су ускраћена одређеном броју или већини малишана у држави. Радна група Скупштине Србије јуче је у Београду одржала другу седницу на којој су разматране препоруке Комитета Уједињених нација за права детета у вези са побољшањем њиховог положаја. Отварајући седницу, Славица Ђукић-Дејановић, председница Народне скупштине и председавајућа радном групом, подсетила је да смо се потписивањем Конвенције о правима детета обавезали да ћемо учинити све да заштитимо најмлађе и обезбедимо да свако дете оствари своја права.

– Политичка воља и способност владе од примарног су значаја, али исто тако је неопходно донети адекватне законе и стратегије, планирати буџет и издвајања за области које се тичу деце и стално надгледати њихово спровођење. Управо ту је наша основна улога. На нама је да захтевамо извештаје о томе шта је урађено, докле се стигло, каква је ситуација – рекла је Ђукић-Дејановић.

Председница Народне скупштине најавила је да ће у рад овог скупштинског тела бити укључена и сама деца, па ће тако бити организоване њихове посете Скупштини где ће бити укључена у дискусије Радне групе и моћи да понуде своја решења за проблеме који их муче.

После разматрања извештаја Републике Србије о примени Конвенције о правима детета, Комитет УН је саставио препоруке влади, у којима се истиче, на пример, да је нејасна слика о расподели финансијских средстава и издвајањима за децу у оквиру буџета, да се у пракси не примењује довољно принцип најбољег интереса малишана, као и да постоји неразумевање специфичног значења овог појма. Такође, наводи се да је процедура регистровања рођења претерано компликована, да телесно кажњавање деце у оквиру породице још није стављено ван закона и да у бесплатном школовању постоје „скривени трошкови” – за уџбенике, школски прибор, превоз, приватне часове које ученици узимају због тога што је „квалитет образовног система незадовољавајући”.

– Комитет надгледа примену Конвенције о правима детета у земљама потписницама и процењује докле су стигле у остваривању дечјих права. Циљ нам није да критикујемо, већ да сугеришемо и подстичемо земље да раде боље или да им дамо смернице на шта треба да обрате пажњу – каже Луси Смит, члан Комитета УН за права детета.

-----------------------------------------------------------

Како Уницеф види просечно дете

Слику просечног детета у Србији дала је Јудита Рајхенберг, директорка Уницефа у Србији, на основу различитих статистика и истраживања.

– Просечно дете у Србији има веће шансе да се роди у граду него у селу, највероватније неће имати браћу и сестре, али ће бити окружено са четири одрасле особе, свако девето дете имаће неки блажи поремећај у развоју, а кад буде адолесцент, највероватније ће наставити са школовањем, биће изложено дувану, алкохолу, дроги, имаће мању шансу да се запосли, нарочито ако није завршило средњу школу, али биће оптимистично и задовољно животом – рекла је Рајхенбергова.

Ј. Беоковић