Nema lepše cure od tambure

Zmajevo – Tradicionalni festival tamburaških orkestara, održan minulog vikenda u Zmajevu, na sredokraći puta između Vrbasa i Novog Sada, okupio je oko 300 muzičara svrstanih u desetak ansambala iz raznih krajeva Srbije i Hrvatske. Ovu manifestaciju, Zmajevčani priređuju već jedanaest godina zaredom u znak sećanja na svog slavnog meštanina Savu Vukosavljeva (1914 – 1996), kompozitora, dirigenta, muzikologa, melografa i muzičkog pedagoga, dugogodišnjeg umetničkog rukovodioca Velikog tamburaškog orkestra RTV Novi Sad. Jer, kako se čulo i ovom prilikom, ono što Vuk Karadžić predstavlja za srpski jezik i pismenost, to je Vukosavljev na polju negovanja izvornosti tamburaške muzike karakteristične za ravničarsko podneblje. Njegovom zaslugom, ponajviše, tamburaška muzika je poodavno dobila epitet vojvođanskog muzičkog brenda.

Na tročasovnoj završnoj festivalskoj priredbi, u dvorani seoskog Doma kulture, pred oko 500 gledalaca, razlegali su se tonovi i stihovi najlepših tamburaških pesama – starih gradskih, ljubavnih, veseljačkih i bećarskih, starijeg i novijeg datuma, posebno komponovanih za ovaj drevni i uvek rado slušani žičani instrument. Publika je, bez izuzetka, iskreno i spontanim dugotrajnim aplauzima pozdravila nastupe i repertoar svake orkestarske družine, a posebno kada su izvođene melodije koje je muzički opremio Sava Vukosavljev, poput "Fijakeriste", "Bačkog kola", "Sinoć kad je pao mrak", "Jedna cura mala", "Hajde da pevamo celu noć", "Pred Senkinom kućom" i mnogih drugih. Ukratko, bio je to koncert za nezaborav – prokomentarisao je za naš list Dragan Stefanović, šef orkestra "Stara čaršija" iz Smederevske Palanke. Reče još da sa "svojom kapelom" već tri godine redovno dolazi na ovaj festival "kako bi Lalama pokazali da i Šumadinci umeju da budu majstori i na tamburici, a ne samo na harmonici". Palančani su za ovu priliku domaćinima priredili i prijatno iznenađenje, poklonivši im posebno napisanu i komponovanu pesmu o Zmajevu, koju je maestralno otpevala Jasmina Maričić.

– Ovo je prava svetkovina tamburaške muzike prema čijim zvucima niko ne može ostati ravnodušan, bez obzira na to s kojeg podneblja potiče. Tambura je instrument za svaku priliku, podjednako je primamljiva i blagougodna kako za orkestarsku tako i za solo svirku. Mada se smatra karakterističnom za Vojvodinu, ona je podjednako prisutna i popularna i u brdsko-planinskim krajevima, na primorju, ali i u velikim urbanim sredinama. Teško je odoleti tananim zvucima njenih žica i zato ona toliko dugo traje na ovim prostorima. Šta da vam još kažem, osim da nema lepše cure od tambure – izjavio je za "Politiku" Josip Jurcra, umetnički rukovodilac i dirigent orkestra "Matija Gubec" iz Rume koji je sa 25 članova bio najbrojniji na ovoj smotri.

Festival tamburaških orkestara "Sava Vukosavljev" za sada je revijalnog karaktera s prevashodnim ciljem, kako ističu organizatori, da se neguje i afirmiše ova vrsta muzičkog stvaralaštva. Ali, da su ovoga puta kojim slučajem dodeljivane nagrade, one sigurno ne bi mimoišle mlađani orkestar "Mustang" iz obližnjeg Ravnog Sela, za visok izvođački kvalitet, dok bi priznanje za atraktivnost nastupa, po opštoj oceni, pripalo orkestru Tamburaške škole "Batorek" iz Osijeka. "Plavi čuperak" iz Rume takođe je ostavio snažan utisak, kao i "Zlatne strune" iz Bora, pa "Bunjevačko kolo" iz Subotice. Posebno su dugotrajnim aplauzom pozdravljeni članovi Tamburaškog orkestra "Zmajevo", budući da su trojica od njih: Sava Gajicki, Darko Sekulić i Milan Babić, još kao dečaci prva muzička iskustva sticali upravo od Save Vukosavljeva. Simpatije publike pobrali su i najmlađi učesnici ovog festivala – polaznici zmajevačke Škole tambure koju je u saradnji sa Osnovnom muzičkom školom u Vrbasu pre nekoliko godina pokrenulo ovdašnje Udruženje građana za očuvanje i negovanje tamburaške muzike "Sava Vukosavljev".