Нема лепше цуре од тамбуре

Змајево – Традиционални фестивал тамбурашких оркестара, одржан минулог викенда у Змајеву, на средокраћи пута између Врбаса и Новог Сада, окупио је око 300 музичара сврстаних у десетак ансамбала из разних крајева Србије и Хрватске. Ову манифестацију, Змајевчани приређују већ једанаест година заредом у знак сећања на свог славног мештанина Саву Вукосављева (1914 – 1996), композитора, диригента, музиколога, мелографа и музичког педагога, дугогодишњег уметничког руководиоца Великог тамбурашког оркестра РТВ Нови Сад. Јер, како се чуло и овом приликом, оно што Вук Караџић представља за српски језик и писменост, то је Вукосављев на пољу неговања изворности тамбурашке музике карактеристичне за равничарско поднебље. Његовом заслугом, понајвише, тамбурашка музика је поодавно добила епитет војвођанског музичког бренда.

На трочасовној завршној фестивалској приредби, у дворани сеоског Дома културе, пред око 500 гледалаца, разлегали су се тонови и стихови најлепших тамбурашких песама – старих градских, љубавних, весељачких и бећарских, старијег и новијег датума, посебно компонованих за овај древни и увек радо слушани жичани инструмент. Публика је, без изузетка, искрено и спонтаним дуготрајним аплаузима поздравила наступе и репертоар сваке оркестарске дружине, а посебно када су извођене мелодије које је музички опремио Сава Вукосављев, попут "Фијакеристе", "Бачког кола", "Синоћ кад је пао мрак", "Једна цура мала", "Хајде да певамо целу ноћ", "Пред Сенкином кућом" и многих других. Укратко, био је то концерт за незаборав – прокоментарисао је за наш лист Драган Стефановић, шеф оркестра "Стара чаршија" из Смедеревске Паланке. Рече још да са "својом капелом" већ три године редовно долази на овај фестивал "како би Лалама показали да и Шумадинци умеју да буду мајстори и на тамбурици, а не само на хармоници". Паланчани су за ову прилику домаћинима приредили и пријатно изненађење, поклонивши им посебно написану и компоновану песму о Змајеву, коју је маестрално отпевала Јасмина Маричић.

– Ово је права светковина тамбурашке музике према чијим звуцима нико не може остати равнодушан, без обзира на то с којег поднебља потиче. Тамбура је инструмент за сваку прилику, подједнако је примамљива и благоугодна како за оркестарску тако и за соло свирку. Мада се сматра карактеристичном за Војводину, она је подједнако присутна и популарна и у брдско-планинским крајевима, на приморју, али и у великим урбаним срединама. Тешко је одолети тананим звуцима њених жица и зато она толико дуго траје на овим просторима. Шта да вам још кажем, осим да нема лепше цуре од тамбуре – изјавио је за "Политику" Јосип Јурцра, уметнички руководилац и диригент оркестра "Матија Губец" из Руме који је са 25 чланова био најбројнији на овој смотри.

Фестивал тамбурашких оркестара "Сава Вукосављев" за сада је ревијалног карактера с превасходним циљем, како истичу организатори, да се негује и афирмише ова врста музичког стваралаштва. Али, да су овога пута којим случајем додељиване награде, оне сигурно не би мимоишле млађани оркестар "Мустанг" из оближњег Равног Села, за висок извођачки квалитет, док би признање за атрактивност наступа, по општој оцени, припало оркестру Тамбурашке школе "Баторек" из Осијека. "Плави чуперак" из Руме такође је оставио снажан утисак, као и "Златне струне" из Бора, па "Буњевачко коло" из Суботице. Посебно су дуготрајним аплаузом поздрављени чланови Тамбурашког оркестра "Змајево", будући да су тројица од њих: Сава Гајицки, Дарко Секулић и Милан Бабић, још као дечаци прва музичка искуства стицали управо од Саве Вукосављева. Симпатије публике побрали су и најмлађи учесници овог фестивала – полазници змајевачке Школе тамбуре коју је у сарадњи са Основном музичком школом у Врбасу пре неколико година покренуло овдашње Удружење грађана за очување и неговање тамбурашке музике "Сава Вукосављев".