Radić: Hag mi je uništio život

Miroslav Radić, bivši oficir JNA i jedini Srbin koga je Haški sud oslobodio odgovornosti, rekao je juče pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu da je tokom četiri i po godine, koliko je proveo u haškom pritvoru, „razoren ne samo fizički i psihički, već i da mu je narušen porodični život”. Obrazlažući navode tužbe koju je podneo protiv države i kojom od nje traži naknadu štete od 50 miliona dinara zbog neosnovanog boravka u pritvoru, Radić je ponovio da ne želi da se obogati, nego da ustanovi da li Srbija, čiji je državljanin, smatra da i njemu pripada ono „što pripada svim ljudima sveta koji su bili u sličnoj situaciji”.

– Svakodnevno pijem lekove, koji ne poboljšavaju moje stanje, već samo ublažavaju bol u kičmi, pijem antidepresive, imam košmare i živim sam – rekao je Radić i detaljno objasnio zašto se dve godine pre dobrovoljne predaje UBPOK-u skrivao.

Radić je ispričao da je tokom 2001. godine, pošto je penzionisan po nalogu tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, od ljudi u vojnim krugovima u kojima se kretao i prijatelja, dobio informacije da postoji opasnost da će ga oteti „strane obaveštajne službe.

– Po medijima su se tada širile i netačne informacije da sam uhapšen i transportovan u zatvor u Tuzli, zajedno sa Miletom Mrkšićem. Sve to me je nateralo da se dobrovoljno udaljim od porodice, do donošenja Zakona o saradnji s Haškim tribunalom, 2003. godine – naveo je Radić.

Kada je, kako je rekao, u medijima čuo da su „uhapšeni odgovorni za taj zločin”, rešio je da se preda i ode u Hag da dokaže da su netačni navodi optužnice koji su ga teretili za ubistvo više od 260 hrvatskih civila na „Ovčari”.

Posle mesec dana provedenih u Centralnom zatvoru, Radić je deportovan u Hag gde je, prema njegovim rečima, proveo 1.622 dana.

– Hag je mesto gde kada dođete imate utisak da ćete se teško vratiti – rekao je Radić i ispričao kako ga je emotivno rastrzala briga za porodicu, iščekivanje početka sudskog procesa i strah da neće moći da dokaže nevinost jer „to mnogima nije uspelo”.

Radić je ispričao da je porodicu viđao dva do tri puta godišnje po nekoliko sati, a da je na početak procesa čekao dve i po godine. Najteže je, kako je priznao, podneo neizvesnost do izricanja presude.

– Oslobođen sam po svim tačkama optužnice, a tužilaštvo nije ni uložilo žalbu, iako je tražilo doživotnu robiju – naveo je Radić, ističući da mu je po povratku u Beograd „sve bilo nestvarno”.

Podnetom tužbom, Radić zahteva odštetu zbog boravka u pritvoru kako u Beogradu, tako i u Haškom tribunalu, ukupno četiri godine, šest meseci i šest dana.

Država Srbija, kao tužena strana, smatra da nije odgovorna za štetu koju je Radić eventualno pretrpeo boravkom u pritvorskoj jedinici tribunala u Hagu i da jedino Savet bezbednosti UN, koji je osnovao ovaj pravosudni organ, može da odluči ko treba da nadoknadi štetu zbog boravka u pritvoru osobama koje su pred njim oslobođene odgovornosti.

Radić zbog pretrpljenog fizičkog bola traži odštetu od osam miliona dinara, zbog duševnih bolova koje je pretrpeo usled povrede časti i ugleda 12 miliona dinara, zbog povrede slobode i prava 10 miliona dinara, za pretrpljeni strah osam miliona i još 12 miliona dinara na ime umanjenja životne sposobnosti. Ministarstvo pravde Srbije ranije je kao neosnovan odbilo Radićev odštetni zahtev, a Haški tribunal ne priznaje odštetno pravo oslobođenima od optužbe za ratne zločine.

M. Derikonjić