Traktor s državnim punjenjem

Srbija ima šansu da konačno obnovi proizvodnju traktora. Da bi se to dogodilo, neophodno je da vlada trajno, a ne samo do kraja godine, subvencioniše kupovinu poljoprivredne mehanizacije.

To je bio prvi komentar Slobodana Petrovića, direktora Industrije mašina i traktora, odluke vlade o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine traktora proizvedenih u Srbiji, prema kojoj je predviđeno umanjenje cene novog traktora za 2.000 evra,

Na taj način bi, smatra Petrović, svi bili zadovoljni. Na prvom mestu poljoprivrednici jer bi, posle dugo vremena, pod povoljnim uslovima (u proseku za oko 6.000 evra bez PDV-a) mogli da kupe nov traktor, zatim domaći proizvođači (IMT i IMR jer bi napokon stali na noge) i na kraju država, koja bi od toga ostvarila veće prihode u budžetu.

– Sve zemlje u okruženju na neki način subvencionišu kupovinu poljoprivredne mehanizacije, tako da je bilo krajnje vreme da i Srbija to učini. Nadam se samo da ovo neće biti jednokratna mera vlade u uslovima ekonomske krize, već da će imati trajni karakter – kaže Petrović, dodajući da je IMT spreman da pojača proizvodnju koja je sada, praktično, svedena na nivo statističke greške.

Nekadašnji socijalistički gigant, kome je račun u blokadi već 14 godina, prema Petrovićevim rečima, u proteklih sedam do osam godina nije uspeo da premaši cifru od 3.800 proizvedenih traktora na godišnjem nivou. To je poražavajući podatak, ako se ima u vidu da je IMT pre 20 godina pravio čak 42.000 traktora i prodavao ih, kako domaćim poljoprivrednicima, tako i na inostranim tržištima.

Zbog ovakvog stanja u industriji poljoprivrednih mašina danas je, prema oceni stručnjaka, prosečna starost traktora u Srbiji 20 godina. – Procenjuje se i da je srpskom tržištu potrebno od 8.000 do 10.000 traktora godišnje, a mi proizvedemo jedva od 1.500 do 2.000 – kaže Mirko Milovanović, samostalni savetnik Udruženja za metalnu i elektroindustriju Privredne komore Srbije. – Sama činjenica da postoji ovolika tražnja jasno ukazuje na to da država mora ozbiljnije da ulaže u ovu granu privrede. Ali, teško da će najavljeni sufinansirani krediti za kupovinu domaćih traktora ozbiljnije uticati na povećanje proizvodnje, jer poljoprivrednici nemaju para.

U IMT-u su, međutim optimisti. Veruju da vremenom mogu da se vrate na put „stare slave”.

– Sada pokušavamo da ponovo stanemo na noge. Najnovije vladine mere će svakako pomoći da pokrenemo proizvodnju, ali se uzdamo i u pregovore sa beloruskim „Traktornim zavodom” iz Minska. Belorusi su spremni za saradnju, ali sada čekaju odgovor našeg Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja o tome kako bi trebalo da izgleda buduće strateško partnerstvo – naglašava Petrović, ističući da bi u ceo projekat trebalo da bude uključena i Industrija motora „Rakovica”, koja trenutno duguje 20 miliona evra.

Rakovički proizvođač, poput IMT-a, značajno je u proteklih 20 godina smanjio proizvodnju. Nekada je godišnje pravio 6.000 traktora i 50.000 motora, dok danas proizvede jedva 400 traktora i 4.000 motora.

Osim toga, dva bivša giganta kubure i sa zemljištem. U IMR-u smatraju da postoji plan da se preduzeće privatizuje za male pare, kako bi budući vlasnik lako došao do atraktivne parcele, dok direktor IMT-a kaže da postoji mogućnost spajanja dve firme.

– To znači da bi IMT bio preseljen u Rakovicu. Ali, postoji još jedna opcija, koja je u suštini najbolja, a to je da zajedno sa IMR-om proizvodimo traktore i motore za traktore na trećoj lokaciji – smatra Petrović i napominje da IMT ima kapacitete za dva do tri puta veću proizvodnju od sadašnje.

Ova firma, inače, zapošljava ukupno 1.100 radnika koji traktore prave u hali u Novom Beogradu, na placu veličine 35 hektara na koji su mnogi investitori bili zainteresovani pre ekonomske krize.

N. Miković