Rajski fondovi finansiraju partije

Milijarde srpskih para i dalje su na računima ofšor kompanija, koje su „biznismeni” sa nekada popularnog Kipra rasuli na mnoga egzotična ostrva označena na svetskim finansijskim mapama kao crne poreske rupe ili mesta poreskog raja. Sa takvih destinacija srpski tajkuni, skriveni iza zvanično navedenih vlasnika ofšor firmi (najčešće anonimnih ličnosti),upravljaju sve većim bogatstvom i moćnijim poslovnim imperijama.

I američki„Forbs” i Haški tribunal još pre nekoliko godina potvrdili su da Kipar krije istinu o nestalim milijardama dolara Srbije, ali ni do danas tom novcu se nije ušlo u trag. Tranzicioni gubitnici i danas teško mogu da poveruju da nadležne institucije nisu znale i nisu mogle da spreče razne mahinacije s tim kapitalom.

– Oni koji su kapital u Srbiji stekli nelegalno, relativno lako su ga izneli iz zemlje, na način koji i danas nesmetano funkcioniše. Nije teško uočiti da su većinski vlasnici jednog broja kompanija koje doživljavamo kao domaće, zapravo strane kompanije registrovane u ofšor zonama. Vlasnici tih ofšor firmi su domaći biznismeni, ali to je podatak do kog srpski organi ne mogu zvanično da dođu. Celokupna dobit tih domaćih kompanija jednostavno se preliva na inokompanije, kao njihove osnivače, tako da je njihova oporeziva dobit ovde simbolična, iako je stopa poreza na dobit kompanija u Srbiji jedna od najnižih u regionu– kaže advokat Miodrag Vuković, bivši rukovodilac u Upravi MUP-a za borbu protiv organizovanog kriminala i u Poreskoj policiji.

Primarni motiv iznošenja kapitala iz Srbije danas, kako objašnjava Vuković, nije kao u doba Miloševića – u izbegavanju plaćanja sada relativno niske poreske stope, već da se domaći organi spreče da kontrolišu njegov plasman. Zato se „domaći“ kapital koji stiže iz inostranstva može bez rizika usmeriti u razne nelegalne transakcije, poput različitih oblika korupcije, nezakonitog finansiranja političkih partija i sve ono što bi i te kako trebalo da zanima domaće kontrolne organe.

– Prebacivanje kapitala iz Srbije u ofšor zone danas je intenzivniji nego što je bio do demokratskih promena. U postupku privatizacije država nije pokazala da je na bilo koji način zanima poreklo kapitala kojim su privatizovana brojna preduzeća iako nam je svima bilo jasno da iza anonimnih investicionih fondova, koji su po Srbiji kupovali sve i svašta, stoje oni kojima je to bila prilika da nezakonito stečeni kapital legalizuju – ističe Vuković.

Tu, po njemu, leži odgovor zašto Srbija neće ništa imati od snažnije kontrole ofšor zona za koju se zalažu zapadne zemlje. Problem nelegalno iznetog kapitala iz Srbije ne rešava se prilikom njegovog izlaska, već prilikom njegovog povratka u zemlju. A taj problem je moguće rešiti samo u Srbiji.

Druga dimenzija tog problema jeste to što naša zemlja još nema izgrađene institucionalne mehanizme koji mogu uspešno da komuniciraju sa inostranstvom, uprkos činjenici što je Srbija potpisnik svih međunarodnih konvencija koje regulišu identifikaciju i zaplenu dobiti iz kriminala na međunarodnom nivou.

– Nije dilema ko stoji iza pojedinih kompanija na Kipru, mada ima i onih za koje se ne zna čiji su. Kada postanemo članica EU, možemo da tražimo te pare nazad. Zaista ne vidim kako bismo se sada okoristili. Država se ne usuđuje da pokrene pitanje restitucije imovine i reviziju privatizacije. Bio bi koristan i zakon o oduzimanju nezakonito stečene imovine koja bi se konfiskovala i prodala – kaže Branko Urošević, profesor Ekonomskog fakulteta. On smatra da neće baš biti lako ni da nateramo ofšor države da daju sve podatke jer se akcija pre svega odnosi na zemlje Evropske unije.

Problem je u Srbiji, jer kako kaže profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec, najpre bi naša država trebalo da „pritisne” ljude na koje se sumnja da su nelegalno stekli novac i da su ga izneli, onda to i dokaže pa tek onda zatraži pomoć.

Na pitanje „Politike“ hoće li Srbija imati koristi od veće kontrole ofšor destinacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova kratko je odgovorilo:

– Da bi se imao uvid u tajni račun fizičkog lica, prethodno se mora uputiti zahtev za međunarodnu pravnu pomoć preko suda ili tužilaštva. Ovo naročito važi za krivična dela sa elementima organizovanog kriminala. Takođe, i u drugoj državi nadležno pravosuđe daje nalog za istragu, a za sve to treba da postoje konkretni zahtevi u formi međunarodne pravne pomoći, pre svega preko suda.

-----------------------------------------------------------

Crne liste za „rajeve”

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavila je „crnu listu” poreskih rajeva na kojoj su Kostarika, Malezija, Filipini i Urugvaj.

Na sivoj listi zemalja koje su se obavezale da će poboljšati standarde transparentnosti, ali još nisu potpisale obavezne međunarodne ugovore, nalaze se, između ostalih, Singapur, Čile, kao i Kajmanska ostrva, Lihtenštajn i Monako.

Kina je na beloj listi zemalja koje su u znatnoj meri primenile međunarodne poreske standarde. OECD, međutim, ističe da su se dve kineske administrativne oblasti – Hongkong i Makao – do sad samo „obavezale da će primeniti” takve standarde.

Švajcarska, Luksemburg, Austrija, Belgija prihvatile uslove OECD.

-----------------------------------------------------------

Investitori otkrivaju svoje konačne vlasnike

Međunarodno udruženje komisija za hartije od vrednosti (IOSCO) pridružilo se inicijativi Grupe 20 i insistiraće da komisije u svojim zemljama ugrade u zakonodavstvo odredbe kojima će se zahtevati od investitora da otkriju svoje konačne vlasnike. To će omogućiti da se konačno sazna ko je vlasnik ofšor firme, recimo na Sejšelima, najavljuje Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, uz očekivanje da će strani konsultanti to uneti unovi zakon o tržištu kapitala koji se upravo „dograđuje”.

– Takođe seinsistira da se strogo definiše nezavisna uloga Komisije kako bi mogla do kraja da prati tragove svih transakcija – kaže Štimac.

Biserka Dumić