Рајски фондови финансирају партије

Милијарде српских пара и даље су на рачунима офшор компанија, које су „бизнисмени” са некада популарног Кипра расули на многа егзотична острва означена на светским финансијским мапама као црне пореске рупе или места пореског раја. Са таквих дестинација српски тајкуни, скривени иза званично наведених власника офшор фирми (најчешће анонимних личности),управљају све већим богатством и моћнијим пословним империјама.

И амерички„Форбс” и Хашки трибунал још пре неколико година потврдили су да Кипар крије истину о несталим милијардама долара Србије, али ни до данас том новцу се није ушло у траг. Транзициони губитници и данас тешко могу да поверују да надлежне институције нису знале и нису могле да спрече разне махинације с тим капиталом.

– Они који су капитал у Србији стекли нелегално, релативно лако су га изнели из земље, на начин који и данас несметано функционише. Није тешко уочити да су већински власници једног броја компанија које доживљавамо као домаће, заправо стране компаније регистроване у офшор зонама. Власници тих офшор фирми су домаћи бизнисмени, али то је податак до ког српски органи не могу званично да дођу. Целокупна добит тих домаћих компанија једноставно се прелива на инокомпаније, као њихове осниваче, тако да је њихова опорезива добит овде симболична, иако је стопа пореза на добит компанија у Србији једна од најнижих у региону– каже адвокат Миодраг Вуковић, бивши руководилац у Управи МУП-а за борбу против организованог криминала и у Пореској полицији.

Примарни мотив изношења капитала из Србије данас, како објашњава Вуковић, није као у доба Милошевића – у избегавању плаћања сада релативно ниске пореске стопе, већ да се домаћи органи спрече да контролишу његов пласман. Зато се „домаћи“ капитал који стиже из иностранства може без ризика усмерити у разне нелегалне трансакције, попут различитих облика корупције, незаконитог финансирања политичких партија и све оно што би и те како требало да занима домаће контролне органе.

– Пребацивање капитала из Србије у офшор зоне данас је интензивнији него што је био до демократских промена. У поступку приватизације држава није показала да је на било који начин занима порекло капитала којим су приватизована бројна предузећа иако нам је свима било јасно да иза анонимних инвестиционих фондова, који су по Србији куповали све и свашта, стоје они којима је то била прилика да незаконито стечени капитал легализују – истиче Вуковић.

Ту, по њему, лежи одговор зашто Србија неће ништа имати од снажније контроле офшор зона за коју се залажу западне земље. Проблем нелегално изнетог капитала из Србије не решава се приликом његовог изласка, већ приликом његовог повратка у земљу. А тај проблем је могуће решити само у Србији.

Друга димензија тог проблема јесте то што наша земља још нема изграђене институционалне механизме који могу успешно да комуницирају са иностранством, упркос чињеници што је Србија потписник свих међународних конвенција које регулишу идентификацију и заплену добити из криминала на међународном нивоу.

– Није дилема ко стоји иза појединих компанија на Кипру, мада има и оних за које се не зна чији су. Када постанемо чланица ЕУ, можемо да тражимо те паре назад. Заиста не видим како бисмо се сада окористили. Држава се не усуђује да покрене питање реституције имовине и ревизију приватизације. Био би користан и закон о одузимању незаконито стечене имовине која би се конфисковала и продала – каже Бранко Урошевић, професор Економског факултета. Он сматра да неће баш бити лако ни да натерамо офшор државе да дају све податке јер се акција пре свега односи на земље Европске уније.

Проблем је у Србији, јер како каже професор Филозофског факултета Миодраг Зец, најпре би наша држава требало да „притисне” људе на које се сумња да су нелегално стекли новац и да су га изнели, онда то и докаже па тек онда затражи помоћ.

На питање „Политике“ хоће ли Србија имати користи од веће контроле офшор дестинација, Министарство унутрашњих послова кратко је одговорило:

– Да би се имао увид у тајни рачун физичког лица, претходно се мора упутити захтев за међународну правну помоћ преко суда или тужилаштва. Ово нарочито важи за кривична дела са елементима организованог криминала. Такође, и у другој држави надлежно правосуђе даје налог за истрагу, а за све то треба да постоје конкретни захтеви у форми међународне правне помоћи, пре свега преко суда.

-----------------------------------------------------------

Црне листе за „рајеве”

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) објавила је „црну листу” пореских рајева на којој су Костарика, Малезија, Филипини и Уругвај.

На сивој листи земаља које су се обавезале да ће побољшати стандарде транспарентности, али још нису потписале обавезне међународне уговоре, налазе се, између осталих, Сингапур, Чиле, као и Кајманска острва, Лихтенштајн и Монако.

Кина jе на белој листи земаља које су у знатној мери примениле међународне пореске стандарде. ОЕЦД, међутим, истиче да су се две кинеске административне области – Хонгконг и Макао – до сад само „обавезале да ће применити” такве стандарде.

Швајцарска, Луксембург, Аустрија, Белгија прихватиле услове ОЕЦД.

-----------------------------------------------------------

Инвеститори откривају своје коначне власнике

Међународно удружење комисија за хартије од вредности (ИОСЦО) придружило се иницијативи Групе 20 и инсистираће да комисије у својим земљама уграде у законодавство одредбе којима ће се захтевати од инвеститора да открију своје коначне власнике. То ће омогућити да се коначно сазна ко је власник офшор фирме, рецимо на Сејшелима, најављује Милко Штимац, председник Комисије за хартије од вредности, уз очекивање да ће страни консултанти то унети унови закон о тржишту капитала који се управо „дограђује”.

– Такође сеинсистира да се строго дефинише независна улога Комисије како би могла до краја да прати трагове свих трансакција – каже Штимац.

Бисерка Думић