Perfekcionizam sa dušom

Na svojoj velikoj evropskoj turneji, Pekinški simfonijski orkestar je u beogradskoj publici našao vatrene obožavaoce. U prvom delu programa izvodili su muziku svojih autora koja je po duhu i stilu veoma vezana za originalne izvore, kinesku narodnu muziku, njen ritam i folklorni milje, bez obzira na to što su njeni autori rođeni oko polovine 20. veka, pa bi se očekivao moderniji rukopis. Čvrsta veza sa prošlošću i čuvanje sopstvene tradicije, mitova, predanja i jeste jedna od elementarnih osobina kineske kulture. Svi autori su se trudili da se izraze u formama zapadnoevropske muzike. Feng Keđie (1954) u Tibetanskoj igri pravi uvertiru veoma jednostavnim muzičkim sredstvima i razumljivim jezikom, a Ben Juankai (1944) niže kontrastne folklorne minijature u sviti za orkestar koju je nazvao Kineske narodne pesme.

Ono što nije trebalo propustiti ove večeri svakako je bio kraj prvog dela koncerta. Guo Venđing (1956) napisao je svoj Koncert za udaraljke i orkestar tako da jedan muzičar na udaraljkama, prelazeći sa jedne na drugu grupu udaraljki, od marimbi, preko zvona, do bubnjeva i kompletne, proširene sekcije udaraljki, ostvaruje i teme i glavne ideje i samu formu kompozicije. Kreator je bio sjajni muzičar na ovim instrumentima, Li Biao, koji ima svetsku karijeru i sve reference velike svetske zvezde.

Nisu samo neverovatni virtuozitet i mogućnosti najrazličitijih zvukova koji menjaju boje, nijanse, valere, ritmove, karaktere, već i melodika koju on uspeva da izvuče dijalogizirajući sa drvenim duvačkim korpusom, sa solistički tretiranim pojedinim deonicama instrumenata u orkestru i, konačno, sam unutar svoje zvučne poetike.

Koliko god su nam bili nepoznati kineski autori, utoliko se s nestrpljenjem očekivalo izvođenje svima poznatih Slika sa izložbe Modesta Musorgskog (orkestracija Ravela) u drugom delu programa. Ono što se o kineskom orkestru moglo pretpostaviti to su oni faktori koji njihov mentalitet izdvajaju od drugih: čvrsta disciplina, težnja ka perfekcionizmu, unificiranje na dah i na potez gudalom, besprekornost u svakom pogledu. Sve se to zaista i čulo u ogromnom sastavu (i u dispoziciji od 10 prvih violina, 10 violončela itd.) od skoro stotinu muzičara dobrodošlih prostranstvu sale „Sava centra”, kojoj duplirani sastavi veoma pogoduju.

Čule su se sve nijanse, a muzika Musorgskog upravo omogućava svakoj orkestarskoj grupi i čitavom nizu solista da se istakne. Svaki pijano i svaka gradacija do fortea vođeni rukom iskusnog dirigenta Tan Lihua pokretali su veliko telo da prikaže svaki detalj. Ne ustručavajući se od koloristike, dekorativnosti i sceničnosti, kao i od masivnosti zvuka, Pekinški simfonijski orkestar je prikazao i svoje izvrsne soliste (truba, engleski rog, drveni duvači…) lišavajući nas predrasude o perfekcionizmu bez duše.

Oduševljenje publike izazvalo je još jedan celi mali program na „bis”.

Branka Radović