Prestonica trendova

Bez obzira na to da li ste dete roka, popa, panka, ili elektronske muzike svoje apetite možete zadovoljiti u samo jednom „supermarketu” savremene scene – Mančesteru. Iako ovaj grad mnogi doživljavaju kao monotoni industrijski centar severozapadne Engleske, Mančester već četiri i po decenije određuje muzički puls savremenog sveta. Zahvaljujući brojnim bendovima koji su ispisali najsvetlije stranice moderne muzike, a koji su se smenjivali tokom veoma plodnih decenija, Mančester je razvio jednu od najbogatijih i najuticajnijih muzičkih scena današnjice. Time se na muzičku mapu sveta upisao zlatnim slovima, diktirajući nove trendove, baš kao što to čine megapolisi poput Londona, Njujorka i Los Anđelesa.

U periodu u kome se obeležavaju godišnjice nekih od najznačajnijih albuma mančesterskih sastava, vredi se podsetiti imena koja su stvarala kult zvani mančesterska scena.

Mančesterska scena je u nešto manjem obliku postojala i mnogo pre njenog „zlatnog” perioda, tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Šezdesete godine obeležene su velikim rivalstvom sa susednim Liverpulom, koji je iznedrio legendarne Bitlse„”. Čast Mančestera u to vreme branili su The Hollies” i German’s Hermits”. Sedamdesete su godine otvaranja novih poglavlja u istoriji muzike – disko ere, hard, art i simfo roka, pojave panka i novog talasa. Mančester se dobro nosio sa promenama koje je donelo novo vreme, a širok dijapazon muzičkih uticaja u znatnoj meri doprineo je tadašnjem zvuku velikana ovog grada. „Bi džiz” su munjevito postali kraljevi diska u ovom periodu, prvenstveno zahvaljujući muzici iz filma „Groznica subotnje večeri”. Široj javnosti manje poznat sastav „Ten si si” predstavljao je jednog od pionira art rok zvuka. Grupa „Bazkoks” više je nego uspešno parirala londonskim predvodnicima panka, sastavima „Seks pistols” i Kleš„”.

Dolazak nezaboravnih godina najavio je sastav The Fall”, pred sam kraj sedamdesetih godina. Predvođen harizmatičnim Markom I. Smitom, The Fall” više od tri decenije predstavlja prototip onog što mnogi nazivaju kultni bend.

Ipak, grupa koja je, po mišljenju mnogih, promenila tok muzike svakako je Joy Division”. U samo četiri godine postojanja (1976–1980) Joy Division” je svojim upečatljivim, mračnim zvukom i introspektivnim tekstovima predstavio idejno drugačiji koncept muzike. Posle samoubistva pevača benda, Jana Kertisa, maja 1980. godine, njegove kolege iz sastava, Piter Huk i Bernard Samner rešavaju da nastave rad u grupi New Order”, koja se na najbolji način uklopila u trendove rane elektropop muzike tog doba.

Sredina osamdesetih na scenu je dovela „Smitse”. Ova četvorka predvođena gitaristom Džonijem Marom i pevačem Stivenom Patrikom Morisijem po svojoj poetskoj senzualnosti u pop zvuku, u mnogim aspektima podsetila je na neke od najslavnijih momenata Bitlsa„”, dvadesetak godina ranije. Nažalost, i rivalitet Mar – Morisi podsećao je na onaj na relaciji Makartni – Lenon, a 1987. bio i glavni uzrok raspada benda.

I kad se mislilo da će posle planetarnog uspeha „Smitsa” neminovno doći do stagnacije ili pada ponude mančesterskih grupa, dogodilo se upravo suprotno. Talas nazvan „Med čester” (u slobodnom prevodu „ludi čester”) zapljusnuo je svetske top liste, radio i TV stanice širom sveta. Happy Mondays”, The Stone Roses”, James”, „Conspiral Carpets”, samo su neka od imena koja su svoje ime iz kultnog mančesterskog kluba „Hacijenda” lansirali u orbitu tadašnje pop rok muzike. „Med čester” je ujedno bio i inicijalna kapisla za pojavu brit-popa, početkom devedesetih godina i tadašnjih svetskih atrakcija iz ovog grada, kao što su The „Verve” ili „Oasis”. Tokom devedesetih, i na samom prelazu između dva milenijuma, „plima” mančesterskih zvučnih imena nije splašnjavala. U ovom vremenskom intervalu nastali su i neki od diskografski najaktivnijih sastava i autora aktuelnog perioda. Pomenimo samo Starsailor”, The Doves”, Elbow”, Dejvida Greja ili Dejmona Goha, poznatijeg kao Badly Drawn Boy” .

Ne treba zaboraviti ni sastave poput The Chemical Brothers”, „M People” ili Take That” koji, iako iz ovog grada, možda nisu pripadali mančesterskoj sceni u najizvornijem smislu te reči, ali njihova veličina i uspesi koji su postigli govore sami za sebe.

Adrijan Čolaković