Bez Sarkozijevog izvinjenja

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je prilikom posete Alžiru osudio kolonijalni sistem, ali je odbio da se izvini. Izvinjenje je uoči njegove posete zvanično zatražio Mohamed Said Abadu, generalni sekretar Nacionalne organizacije boraca, koja okuplja veterane rata za nezavisnost (1954 – 1962).

Sarkozi nije dobrodošao u Alžir ako se ne izvine zbog kolonijalne prošlosti, rekao je Abadu, dok je alžirski ministar za boračka pitanja Mohamed Šerif Abas izjavio u lokalnom listu da je francuski predsednik proletos pobedio na izborima zahvaljujući "jevrejskom lobiju" među francuskim industrijalcima.

Predsednik Alžira Abdelaziz Buteflika, koji je tražio izvinjenje još od ranijih francuskih vlasti (a one mu odgovorile pozivom na "uzajamno poštovanje") i koji je jula 2006. godine izjavio da je francuska vladavina u Severnoj Africi bila jedna od "najvarvarskijih formi kolonizacije", ovaj put se ogradio od izjave svog ministra i primio Sarkozija kao prijatelj.

Francuski šef države odbio je još letos da se izvini zemljama Magreba zbog kolonizacije. Treba gledati u budućnost, a ne "busati se u prsa" u ime prošlosti, obrazložio je tada svoj stav.

Sada je izjavio da je kolonijalni sistem bio duboko nepravedan i suprotan sloganu francuske republike: sloboda, jednakost bratstvo. U razgovoru sa domaćinom, predsednikom Buteflikom, Sarkozi je rekao da su počinjeni veliki zločini tokom alžirsko-francuskog rata i da je bilo žrtava na obe strane, pri čemu je odao počast svim žrtvama.  Ministar unutrašnjih poslova Alžira Jazid Zerhuni ocenio je da je ovo nedovoljno. Osuda je dobar početni korak, ali izvinjenjea su uvek korisna, smatra Zerhuni.

Ispod polemike o izvinjenju krije se burna i bolna istorija francusko-alžirskih odnosa, koja je počela 1830. godine francuskom invazijom na Alžir i kolonizacijom sve do 1954, kada je počeo rat Alžiraca za nezavisnost. Krvavi rat, završen nezavisnošću Alžira 1962. godine, odneo je stotine hiljada ljudskih života (Alžirci pominju cifru od milion i po žrtava).

Prvi francuski predsednik koji je posetio nezavisni Alžir bio je Valeri Žiskar d′ Esten 1975. godine. Međutim, prvu zvaničnu posetu na državnom nivou Alžiru posle dobijanja nezavisnosti učinio je Žak Širak 2003. i bio, čak, toplo dočekan, ali normalizacija odnosa nije išla glatko.

Zakon koji je izglasan u francuskom parlamentu februara 2005. godine o "pozitivnoj ulozi francuskog prisustva u prekookeanskim zemljama, posebno u Severnoj Africi", Buteflika je nazvao odvratnim, pa je Širak zakon opozvao, ali ni tu nije bio kraj svađama.

Neki analitičari tumače nedavne izjave Abasa i Abadua unutrašnjim političkim borbama u Alžiru. Drugi, pak, tvrde da je malo verovatno da njih dvojica govore uvrede na račun Sarkozija bez prećutnog odobrenja alžirske administracije.

Ipak, kao što je potvrdio i ministar Zerhuni, bilateralni odnosi između Francuske i Alžira moraju da napreduju i bez izvinjenja.