Без Саркозијевог извињења
Француски председник Никола Саркози је приликом посете Алжиру осудио колонијални систем, али је одбио да се извини. Извињење је уочи његове посете званично затражио Мохамед Саид Абаду, генерални секретар Националне организације бораца, која окупља ветеране рата за независност (1954 – 1962).
Саркози није добродошао у Алжир ако се не извине због колонијалне прошлости, рекао је Абаду, док је алжирски министар за борачка питања Мохамед Шериф Абас изјавио у локалном листу да је француски председник пролетос победио на изборима захваљујући "јеврејском лобију" међу француским индустријалцима.
Председник Алжира Абделазиз Бутефлика, који је тражио извињење још од ранијих француских власти (а оне му одговориле позивом на "узајамно поштовање") и који је јула 2006. године изјавио да је француска владавина у Северној Африци била једна од "најварварскијих форми колонизације", овај пут се оградио од изјаве свог министра и примио Саркозија као пријатељ.
Француски шеф државе одбио је још летос да се извини земљама Магреба због колонизације. Треба гледати у будућност, а не "бусати се у прса" у име прошлости, образложио је тада свој став.
Сада је изјавио да је колонијални систем био дубоко неправедан и супротан слогану француске републике: слобода, једнакост братство. У разговору са домаћином, председником Бутефликом, Саркози је рекао да су почињени велики злочини током алжирско-француског рата и да је било жртава на обе стране, при чему је одао почаст свим жртвама. Министар унутрашњих послова Алжира Јазид Зерхуни оценио је да је ово недовољно. Осуда је добар почетни корак, али извињењеа су увек корисна, сматра Зерхуни.
Испод полемике о извињењу крије се бурна и болна историја француско-алжирских односа, која је почела 1830. године француском инвазијом на Алжир и колонизацијом све до 1954, када је почео рат Алжираца за независност. Крвави рат, завршен независношћу Алжира 1962. године, однео је стотине хиљада људских живота (Алжирци помињу цифру од милион и по жртава).
Први француски председник који је посетио независни Алжир био је Валери Жискар д′ Естен 1975. године. Међутим, прву званичну посету на државном нивоу Алжиру после добијања независности учинио је Жак Ширак 2003. и био, чак, топло дочекан, али нормализација односа није ишла глатко.
Закон који је изгласан у француском парламенту фебруара 2005. године о "позитивној улози француског присуства у прекоокеанским земљама, посебно у Северној Африци", Бутефлика је назвао одвратним, па је Ширак закон опозвао, али ни ту није био крај свађама.
Неки аналитичари тумаче недавне изјаве Абаса и Абадуа унутрашњим политичким борбама у Алжиру. Други, пак, тврде да је мало вероватно да њих двојица говоре увреде на рачун Саркозија без прећутног одобрења алжирске администрације.
Ипак, као што је потврдио и министар Зерхуни, билатерални односи између Француске и Алжира морају да напредују и без извињења.
Алжир је извозник нафте и гаса, а Француска, која је према Ројтерсовој процени инвестирала у ову земљу 294 милиона евра, главни је њен трговински партнер у Европи.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


