Ulica Ju uspešnija od Volstrita

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 3. maja – Da li si ikad mogao da pomisliš da će odnosi među rasama ovde biti bolji nego ekonomski kojima smo promenili svet – čuje se u razgovoru poznanika. Pričaju u vašingtonskoj ulici Ju koja je postala simbol napretka, drugačijeg od onog za kakav je dugo važio njujorški Volstrit, dok nije zapao u krizu kojom je izazvao i globalni potres.

Deo prestoničke ulice Ju sada se doživljava, naime, kao vrhunski dokaz popravljanja odnosa među rasama – vrvi od atrakcija i mešavina svih boja kože, što mu, uz ostalo, diže cenu u svakom pogledu, pa i bukvalno. Naročito – posle izbora prvog crnca, Baraka Obame, za šefa Bele kuće, od koje je taj blok udaljen oko tri kilometra…

Najnovija istraživanja svedoče da je i u drugim krajevima došlo do neočekivanog „prevrata” pa da sada napreduje ono što je zaostajalo, iako nazaduje ono što je važilo za znamen prosperiteta. Po anketi „Njujork tajmsa” i televizije Si-Bi-Es, čak dve trećine ispitanika je ocenilo da su odnosi među rasama postali dobri, uopšte uzev, iako neskladi opstaju, što je neuporedivo viši procenat od poverenja prema vrhovima berzanskih „piramida”.

Takav ishod izjašnjavanja o rasnim odnosima je, čini se, među najvećim dostignućima u pomno odmeravanim Obaminim učincima u prvih 100 dana njegovog predsednikovanja. Jer, podsećaju hroničari, njemu je u izbornoj kampanji upućivano više pretnji nego ijednom prethodniku, tako da mu je, pre nego ikome, data pratnja bezbednosne službe, koja je potom sprečila nekoliko priprema rasističkih atentata.

Strahovalo se, takođe, od rasta napetosti zbog pobede predstavnika rasne manjine, kakvim se Obama deklarisao (kao melez, sin kanzaske belkinje i kenijskog imigranta) u skladu sa rasprostranjenim šablonom da je svako ko nije sasvim belac – pripadnik druge rase. Drame su, međutim, iskrsle tako gde je bilo uloženo najviše poverenja, i novca – u finansijskim gigantima i u vlasti koja je budžet uvalila u rekordni deficit.

Sada bolje stojimo rasno nego „kasno” (po kasi) i klasno (sa uvećanim socijalnim razlikama, koje su se ispoljile i astronomskim „bonusima” direktorima, dok su otpuštali službenike i radnike „radi racionalizacije poslovanja”) – konstatuju poznavaoci. Ali, specijalizovane organizacije za praćenje rasne netrpeljivosti upozoravaju da je broj „mrziteljskih grupa” prošle godine, u vreme izborne kampanje, bio 926, za 50 odsto veći nego 2000.

Ohrabrenja prevladavaju nad zastrašivanjima, proizlazi iz pomenute ankete. Ispitanici su većinom kazali da se sada osećaju „komotnije” u kontaktu sa sunarodnicima druge boje kože. Među njima su i dva Obamina vršnjaka (on 47, oni 46 godina) sa udaljenih krajeva SAD, pripadnici različitih rasa i partija. „Osetili smo ponos kad se Obama, kao jedan od nas, afrički Amerikanac, pojavio sa svetskim liderima” – izjavio je Kliford Vitbi, trgovac nekretninama iz Džordžije. „Nisam glasao za Obamu, ali kad sam video da ga podržavaju beli, crni, žuti, zeleni, sivi, iz svih rasa i nacija, razumeo sam da se menjamo na način koji dosad nisam video” – kazao je njujorški brodograditelj Kris Miler…           

U tom pogledu, Amerikanci sada imaju ono što odavno nisu imali – moralnu inicijativu. Opet, funkcionalnu – kad joj je u nevolji finansijski sistem koji je proširila svetom, nastupa izazovom: ko je još spreman da, kao oni, prevaziđe rasne i podele na većinu i manjinu, bar u izboru najviših organa? I postave Ju strit, bar privremeno, iznad Volstrita...