Улица Ју успешнија од Волстрита

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 3. маја – Да ли си икад могао да помислиш да ће односи међу расама овде бити бољи него економски којима смо променили свет – чује се у разговору познаника. Причају у вашингтонској улици Ју која је постала симбол напретка, другачијег од оног за какав је дуго важио њујоршки Волстрит, док није запао у кризу којом је изазвао и глобални потрес.

Део престоничке улице Ју сада се доживљава, наиме, као врхунски доказ поправљања односа међу расама – врви од атракција и мешавина свих боја коже, што му, уз остало, диже цену у сваком погледу, па и буквално. Нарочито – после избора првог црнца, Барака Обаме, за шефа Беле куће, од које је тај блок удаљен око три километра…

Најновија истраживања сведоче да је и у другим крајевима дошло до неочекиваног „преврата” па да сада напредује оно што је заостајало, иако назадује оно што је важило за знамен просперитета. По анкети „Њујорк тајмса” и телевизије Си-Би-Ес, чак две трећине испитаника је оценило да су односи међу расама постали добри, уопште узев, иако несклади опстају, што је неупоредиво виши проценат од поверења према врховима берзанских „пирамида”.

Такав исход изјашњавања о расним односима је, чини се, међу највећим достигнућима у помно одмераваним Обаминим учинцима у првих 100 дана његовог председниковања. Јер, подсећају хроничари, њему је у изборној кампањи упућивано више претњи него иједном претходнику, тако да му је, пре него икоме, дата пратња безбедносне службе, која је потом спречила неколико припрема расистичких атентата.

Страховало се, такође, од раста напетости због победе представника расне мањине, каквим се Обама декларисао (као мелез, син канзаске белкиње и кенијског имигранта) у складу са распрострањеним шаблоном да је свако ко није сасвим белац – припадник друге расе. Драме су, међутим, искрсле тако где је било уложено највише поверења, и новца – у финансијским гигантима и у власти која је буџет увалила у рекордни дефицит.

Сада боље стојимо расно него „касно” (по каси) и класно (са увећаним социјалним разликама, које су се испољиле и астрономским „бонусима” директорима, док су отпуштали службенике и раднике „ради рационализације пословања”) – констатују познаваоци. Али, специјализоване организације за праћење расне нетрпељивости упозоравају да је број „мрзитељских група” прошле године, у време изборне кампање, био 926, за 50 одсто већи него 2000.

Охрабрења превладавају над застрашивањима, произлази из поменуте анкете. Испитаници су већином казали да се сада осећају „комотније” у контакту са сународницима друге боје коже. Међу њима су и два Обамина вршњака (он 47, они 46 година) са удаљених крајева САД, припадници различитих раса и партија. „Осетили смо понос кад се Обама, као један од нас, афрички Американац, појавио са светским лидерима” – изјавио је Клифорд Витби, трговац некретнинама из Џорџије. „Нисам гласао за Обаму, али кад сам видео да га подржавају бели, црни, жути, зелени, сиви, из свих раса и нација, разумео сам да се мењамо на начин који досад нисам видео” – казао је њујоршки бродоградитељ Крис Милер…           

У том погледу, Американци сада имају оно што одавно нису имали – моралну иницијативу. Опет, функционалну – кад јој је у невољи финансијски систем који је проширила светом, наступа изазовом: ко је још спреман да, као они, превазиђе расне и поделе на већину и мањину, бар у избору највиших органа? И поставе Ју стрит, бар привремено, изнад Волстрита...