Prvo Bugarin pa general

Od našeg specijalnog izveštača

Sofija, maja – General Zlatan Stojkov je klasičan trupni oficir koji je prošao sve komandne dužnosti od komandira voda do komandanta bataljona, divizije, armijskog korpusa, a od 2006. godine je načelnik Generalštaba Bugarske vojske. Završio je vojne škole i vojnu akademiju u Bugarskoj, generalštabnu akademiju u Moskvi i vojni institut za jezike u SAD. U karijeri je napredovao od čina do čina u proseku od tri do pet godina, od pukovnika do general-majora i od general-majora do general-lajtnanta trebalo je da prođe punih pet godina. U njegovom kabinetu na radnom stolu su slike njegove porodice.

Znate, ja sam prvo Bugarin, pa onda general. Kao general imam mandat i meni je jako važno da Bugarska vojska pomaže narodu u svim potrebnim slučajevima. To je treći zadatak naših oružanih snaga koji je odredio vrh politike zemlje i mi to činimo i kada su u pitanju požari, poplave i druge nesreće.

Gospodine generale, koji su ostali zadaci Bugarske vojske?

Zaštita nacionalne teritorije, podrška međunarodnom miru i bezbednosti i doprinos nacionalnoj bezbednosti u vreme mira. Znači, imamo i razvijamo jedinice za odbranu teritorije, imamo i spremamo jedinice za mirovne operacije u inostranstvu.

Da li je završena reforma Bugarske vojske, i ako jeste, koliko ćete vojnika i tenkova imati?

Reforme se nastavljaju u skladu sa aktuelizovanim planom o organizacionoj izgradnji i modernizaciji oružanih snaga Bugarske do 2015. godine. Inače, početkom 2008. Bugarska vojska je postala potpuno profesionalna i kada završimo izgradnju operativnih mogućnosti imaćemo potpunu integraciju sa vojskama zemalja članica NATO. Mi smo prešli sa divizijskog na brigadni sistem još 2000. godine, a što se tiče broja vojnika ja svaki dan govorim da taj broj mora biti najmanje 32.000 pripadnika oružanih snaga bez ljudi iz Ministarstva odbrane. Naime, to je broj koji pruža mogućnost izgradnje operativno sposobne armije. Vidite, posle raspada Varšavskog pakta mora se graditi novi identitet armije. Supervelike armije polako odlaze u istoriju, a novi su izazovi terorizam i islamski fundamentalizam.

Srbija sa sličnim brojem stanovnika kao Bugarska ima sada brojčano manje oružane snage.

Svaka država određuje snagu i brojnost svoje vojske. Znate, ja ne gledam u tanjir drugome.

Šta ste dobili potpunom profesionalizacijom vojske?

Bolje operativne sposobnosti, racionalnije korišćenje finansijskih sredstava za osposobljavanje profesinalaca, smanjenje kvarova tehnike, bolje ispunjavanje savezničkih obaveza i veći ugled unutar NATO-a i EU, veću atraktivnost vojne profesije, bolji socijalni status vojnih lica.

(/slika2)Koliko sati naleta godišnje imaju bugarski piloti?

Od 40 do 60 sati godišnje čime, naravno, nismo zadovoljni, ali kriza je svuda u svetu. I kolege u NATO-u kažu mi da se kriza i kod njih oseti po raznim restrikcijama.

Koji vid oružanih snaga ima prioritet u modernizaciji?

Da bismo izbegli subjektivan faktor prilikom odlučivanja o tim pitanjima formirali smo Savet za neophodne operativne sposobnosti pri ministarstvu odbrane. Taj savet analizira potrebe za naoružanjem, tehnikom i opremom u cilju prioritetne izgradnje neophodnih sposobnosti Bugarske vojske imajući u vidu rokove za spremnost deklarisane za NATO i EU, a da pri tome ne stavlja akcenat na određeni vid oružanih snaga. Znači, aktuelni prioriteti su modernizacija snaga koje učestvuju u mirovnim operacijama i deklarisane snage za NATO i EU.

Vaša Ratna mornarica dobila je, istina polovne, belgijske fregate i jedan minolovac, ali ste kupili i nove helikoptere, modernizujete avione „mig-29”. Planirate li kupovinu novog borbenog aviona?

Belgijske fregate dosta su podigle moral pripadnika Ratne mornarice, novi helikopteri „kugar” i novi transportni avioni „spartan” podižu nivo vazduhoplovnih snaga. Nemamo sada para za novi borbeni avion, ali imamo para za modernizaciju aviona „mig-29”.

Bugarska iskustva iz mirovnih misija?

Od 1997. aktivno učestvujemo u mirovnim operacijama NATO i EU: BiH, Kosovo, Avganistan, Irak. Pod rukovodstvom UN učestvujemo u: Angoli, Tadžikistanu, Etiopiji, Eritreji, Hrvatskoj, Liberiji, u vodama Libana. Dokazali smo se kao pouzdan saveznik, unapredili smo normativna dokumenta, osposobili trupe, poboljšali kvalitet opreme i naoružanja vojnika pojedinca, modernizovali tehniku.

Šta se dešava sa multinacionalnim mirovnim snagama jugoistočne Evrope?

Sporazum o stvaranju višenacionalnih snaga jugoistočne Evrope za održavanje mira potpisan je 26. novembra 1998. u Skoplju, a potpisali su ga ministri odbrane Albanije, Bugarske, Grčke, Italije, Makedonije, Rumunije i Turske. U skladu sa sporazumom stvorena je brigada „Jugoistočna Evropa”, koja je sastavljena samo od kopnenih snaga. U brigadi su nacionalne jedinice, bataljoni, čete, vodovi i višenacionalni štab. Mesto komande brigade se rotira od zemlje do zemlje, a štab brigade bio je 2006. u Avganistanu u operaciji ISAF. Inače, brigada ima redovne godišnje vežbe.

Koliko generalskih položaja ste dobili u NATO komandama?

Imamo pet generala izvan Bugarske. U Poljskoj je jedan bugarski general načelnik štaba trening centra, imamo brigadne generale u Skoplju i u Tirani koji rade u centrima za pomoć u dostizanju standarda NATO-a.

Koliko iznosi američka vojna pomoć Bugarskoj?

Zbog učestvovanja u misiji u Iraku dobili smo od SAD oko četiri miliona dolara i za tu sumu kupili smo 52 američka džipa „hamer”.

Vojna saradnja Bugarske i Srbije?

Imamo intenzivan dijalog, podržavamo Srbiju u Partnerstvu za mir, na nivou ministara odbrane imali smo od 2003. do sada četiri sastanka, a na nivou načelnika generalštabova šest sastanaka. Održane su i četiri zajedničke vojne vežbe. Za ovu godinu planirana je višenacionalna vežba „Balkanska straža 2009” sa učešćem Bugarske, Srbije, Rumunije, BiH i Crne Gore. Vrlo je važno da se Bugari i Srbi dogovaraju, važno je zbog stabilnosti u regionu. Konačno, i ja kada odem u penziju želim da živim spokojno.

Miroslav Lazanski