Štrbac: U hrvatskoj tužbi nema imena žrtava

Priprema odgovora Srbije na hrvatsku tužbu za genocid i pisanje protivtužbe čiji je cilj da se dokaže genocid nad srpskim narodom u Hrvatskoj u punom je jeku. Sud je dao Srbiji rok da najkasnije do 22. marta sledeće godine odgovori na hrvatsku tužbu. Osim na ovom poslu isti pravni tim je angažovan i na izradi argumentacije koja treba da dokaže da je proglašenjem nezavisnosti Kosova povređeno međunarodno pravo, odnosno princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Po broju slučajeva u kojima se pojavljivala kao stranka pred sudom u Hagu Srbija je rekorder jer tek što je okončano suđenje po tužbi Bosne i Hercegovine za genocid zakazana su nova ročišta u kojima je naša zemlja ponovo jedna od strana u sporu.

U hrvatskoj tužbi pod nazivom „Memorijal”, koja ima oko 400 strana, nekadašnja SRJ (Srbija je njena pravna naslednica) optužuje se za navodni genocid počinjen od 1991. do 1995 godine. Kaže se, između ostalog, da je SRJ zbog direktne kontrole nad oružanim snagama, agentima službe bezbednosti i različitim paramilitarnim grupama, na teritoriji Hrvatske, u oblasti Knina, istočnoj i zapadnoj Slavoniji i Dalmaciji, odgovorna za „etničko čišćenje” Hrvata. Takav „oblik genocida”, kako su naveli, imao je za posledicu raseljavanje, ubijanje, mučenje ili ilegalno hapšenje velikog broja hrvatskih građana, kao i prekomerno uništavanje imovine. Glavna tačka tužbe je Vukovar, odnosno „Ovčara”, a tvrdi se da je smrtno stradalo oko 14.000 osoba dok je 55.000 ranjeno.

Kako za „Politiku” kaže Savo Štrbac, šef dokumentaciono-informacionog centra „Veritas” i saradnik pravnog tima Srbije, u hrvatskoj tužbi detaljno se opisuju svi događaji za koje se Srbija tereti, navode se svedoci, izveštaji domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija.

Štrbac navodi da će i Srbija koristiti istu metodologiju i odgovarati na optužbe za svaki konkretan događaj iznoseći svoje argumente.

„U hrvatskoj tužbi se nigde poimence ne navode žrtve tih zločina već se samo govori o brojkama. ’Veritas’ ima preciznu evidenciju i podatke o svima koji su stradali na tim mestima, kako o Srbima, tako i o Hrvatima. Zahvaljujući našoj dokumentaciji mogu osnovano da sumnjam da su među brojkama koje su naveli i mnogi Srbi stradali u Gospiću, Osijeku, Sisku, Zadru, Splitu. Naš cilj je da sud natera hrvatsku stranu da izađe sa konkretnim imenima hrvatskih građana koji su bili žrtve srpskih zločina”, objašnjava Štrbac.

Jedan deo hrvatske tužbe, kako kaže, odnosi se i na događaje koji su prethodili ratu na prostoru bivše Jugoslavije i tu se pokušava dokazati geneza ideje o velikoj Srbiji.

„I kontratužba trebalo bi da ima istorijski presek, pre svega da se osvrne na Drugi svetski rat, Nezavisnu državu Hrvatsku i stradanja Srba u Jasenovcu”, ističe Štrbac.

J. Cerovina