Kradu da bi kupili drogu

On ima 27 godina, neoženjen je, završio je 12 razreda škole, nezaposlen je i bez radnog staža. Prvu krađu počinio je pre punoletstva i već je boravio u zatvoru. Heroin uzima intravenski od 20. godine. Pre nego što je počeo da konzumira drogu bavio se sportom, uglavnom borilačkim veštinama i fudbalom. Odrastao je u problematičnoj porodici uz česte verbalne i fizičke sukobe. Veoma je agresivan i destruktivan, depresivan i sumnjičav prema ljudima. Impulsivan je, teško ga je obuzdati, živi od danas do sutra i kada nešto želi, to mora da bude odmah. Ponekad pomišlja na samoubistvo jer bi „voleo da je mrtav”.

Ovo je profil prosečnog ispitanika dobijen objedinjavanjem rezultata istraživanja veze konzumiranja droga i kriminogenog ponašanja zavisnika. Ovo istraživanje je 2005. godine na odeljenju za lečenje narkomanije Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, obavila stalni sudski veštak dr Milena Stanković, specijalista psihijatrije i supspecijalista sudske psihijatrije i „pretočila” ga u nedavno objavljenu knjigu „Droga i kriminal”.

Autorka knjige je šest godina radila na Odeljenju za lečenje narkomanije Specijalne zatvorske bolnice, a poslednje dve godine bavi se sudsko-psihijatrijskim veštačenjem. 

– Ovo je prvo sveobuhvatno istraživanje u Srbiji koje dovodi u vezu konzumiranje droga i kriminogeno ponašanje zavisnika od psihoaktivnih supstanci. Urađeno je na uzorku od 100 osoba muškog pola, starosti od 18 do 47 godina – kaže za „Politiku” Milena Stanković.

Uticaj droga na kriminalno ponašanje njihovih korisnika, kako ocenjuje Stankovićeva, nije sporan.

– Dva bitna pitanja su šta zavisnici mogu da učine pod dejstvom droga i šta mogu da učine zato što nisu pod dejstvom narkotika. Tako da je između ostalog, zapaženo da je kriminalitet veći među narkomanima lošeg materijalnog statusa. Pretpostavlja se da polovinu novca potrebnog za kupovinu droga stiču nezakonito. Ipak, oni retko čine krivična dela protiv života i tela. Zanimljivo je da narkomani, za razliku od recimo alkoholičara nikada ne čine silovanja. Cilj ovog istraživanja je bio da utvrdimo strukturu ličnosti narkomana, šta kod njih dominira u emocionalnom reagovanju, na koji način ispoljavaju emocije, volju i nagon, kao i da li u tome postoje uzroci kriminalnog ponašanja – objašnjava Stankovićeva.

Više od polovine ispitanika bilo je u grupi od 25 do 30 godina, njihova zanimanja su bila različita. U većini slučajeva imali su završenu osnovnu i srednju školu.

(/slika2)– Uglavnom su bili osuđeni za krađu, razbojništvo, nasilje u porodici. Jedan ispitanik je bio osuđen zbog ubistva. Krivična dela su počinili ili pod dejstvom narkotika ili u apstinencijalnoj krizi. Čak 50 odsto njih je krenulo na odsluženje vojnog roka, ali je samo petina uspela da ostane do kraja. Čak petina je dobrovoljno učestvovala u ratnim sukobima na području bivše Jugoslavije, uglavnom na Kosmetu, a kao razlog su navodili patriotizam – kaže Stankovićeva.

Njih 44 odsto je navelo da su im roditelji alkoholičari. Drogu, uglavnom marihuanu, počinju da uzimaju već sa 16, 17 godina, a posle toga konzumiraju heroin, u početku na nos, a kasnije intravenski.

– Oko 95 odsto ispitanika je heroin konzumiralo intravenski, skoro polovina se predozirala, a 20 odsto njih se predoziralo više puta.

Njihove apstinencije su bile kratke i uglavnom neuspele, neki su se lečili, a većina nije. Jedan ispitanik je izjavio da je uspeo da apstinira 10 godina – navodi naša sagovornica.

Čak polovina je delila iglu sa drugim osobama. Većina je upražnjavala seksualne kontakte pod dejstvom droga, koji su trajali i po više sati sa partnerima koje su površno poznavali, i bez prezervativa. U vreme kada je rađeno istraživanje na odeljenju je bilo troje HIV pozitivnih.

Skloni su samopovređivanju oštrim predmetima, najčešće žiletima. – To rade zbog silne napetosti, kada više ne mogu da podnesu unutrašnju tenziju i bol. Fizičkim zamenjuju duševni bol, koji je kod njih izuzetno specifičan i težak – objašnjava Stankovićeva.

Njihova amoralnost, tvrdi naša sagovornica, uglavnom proizilazi iz impulsivnosti, manje iz brutalnosti, a najmanje iz frustracije.

– Od emocija kod njih dominiraju agresija, depresivnost, nekontrolisanost, stalna potreba za novim, niska plašljivost, nepoverenje – ocenjuje Stankovićeva.

Tokom istraživanja razdvojile su se dve velike grupe ispitanika. Prvu su činili oni koji su rano počeli da čine krivična dela, a kasnije počinju da konzumiraju drogu.

– Narkotike počnu da koriste onda kada krenu da se bave nedozvoljenom trgovinom drogama. Kod njih je izražena nekontrolisanost, stalna potreba za novim, brutalnost i sadizam – tvrdi naša sagovornica.

Drugu grupu čine „autentični” zavisnici. To su narkomani koji prvo počnu da se drogiraju pa kada iscrpe sve legalne načine da dođu do novca za drogu, počnu da se bave kriminalom.

– Krađe i razbojništva vrše nespretno i brzo završavaju u zatvoru. Impulsivni su, neambiciozni, neorganizovani i skloni da se pasivno prepuštaju zadovoljstvu. Oni koji su više impulsivni su u stvari narkomani koji su koristili heroin intravenski – objašnjava Stankovićeva.

Ipak, kako kaže naša sagovornica, kada se rade sudsko-psihijatrijska veštačenja korisnika droge, trebalo bi imati na umu da je svaki slučaj poseban, da nema pravila i šablona.

– Knjiga je apel svima da pokušaju da shvate koliki je problem narkomanije u Srbiji. Prvi deo je teorijski i u njemu je reč o medicinskim i pravnim aspektima korišćenja droga, kao i sudsko-psihijatrijskom značaju psihoaktivnih supstanci. U drugom delu je prikazano istraživanje, a u poslednjem je prikazan život pet pacijenata – objašnjava Stankovićeva i zahvaljuje svim ispitanicima na strpljivosti i učešću u istraživanju.

Danijela Vukosavljević