Краду да би купили дрогу

Он има 27 година, неожењен је, завршио је 12 разреда школе, незапослен је и без радног стажа. Прву крађу починио је пре пунолетства и већ је боравио у затвору. Хероин узима интравенски од 20. године. Пре него што је почео да конзумира дрогу бавио се спортом, углавном борилачким вештинама и фудбалом. Одрастао је у проблематичној породици уз честе вербалне и физичке сукобе. Веома је агресиван и деструктиван, депресиван и сумњичав према људима. Импулсиван је, тешко га је обуздати, живи од данас до сутра и када нешто жели, то мора да буде одмах. Понекад помишља на самоубиство јер би „волео да је мртав”.

Ово је профил просечног испитаника добијен обједињавањем резултата истраживања везе конзумирања дрога и криминогеног понашања зависника. Ово истраживање је 2005. године на одељењу за лечење наркоманије Специјалне затворске болнице у Београду, обавила стални судски вештак др Милена Станковић, специјалиста психијатрије и супспецијалиста судске психијатрије и „преточила” га у недавно објављену књигу „Дрога и криминал”.

Ауторка књиге је шест година радила на Одељењу за лечење наркоманије Специјалне затворске болнице, а последње две године бави се судско-психијатријским вештачењем. 

– Ово је прво свеобухватно истраживање у Србији које доводи у везу конзумирање дрога и криминогено понашање зависника од психоактивних супстанци. Урађено је на узорку од 100 особа мушког пола, старости од 18 до 47 година – каже за „Политику” Милена Станковић.

Утицај дрога на криминално понашање њихових корисника, како оцењује Станковићева, није споран.

– Два битна питања су шта зависници могу да учине под дејством дрога и шта могу да учине зато што нису под дејством наркотика. Тако да је између осталог, запажено да је криминалитет већи међу наркоманима лошег материјалног статуса. Претпоставља се да половину новца потребног за куповину дрога стичу незаконито. Ипак, они ретко чине кривична дела против живота и тела. Занимљиво је да наркомани, за разлику од рецимо алкохоличара никада не чине силовања. Циљ овог истраживања је био да утврдимо структуру личности наркомана, шта код њих доминира у емоционалном реаговању, на који начин испољавају емоције, вољу и нагон, као и да ли у томе постоје узроци криминалног понашања – објашњава Станковићева.

Више од половине испитаника било је у групи од 25 до 30 година, њихова занимања су била различита. У већини случајева имали су завршену основну и средњу школу.

(/slika2)– Углавном су били осуђени за крађу, разбојништво, насиље у породици. Један испитаник је био осуђен због убиства. Кривична дела су починили или под дејством наркотика или у апстиненцијалној кризи. Чак 50 одсто њих је кренуло на одслужење војног рока, али је само петина успела да остане до краја. Чак петина је добровољно учествовала у ратним сукобима на подручју бивше Југославије, углавном на Космету, а као разлог су наводили патриотизам – каже Станковићева.

Њих 44 одсто је навело да су им родитељи алкохоличари. Дрогу, углавном марихуану, почињу да узимају већ са 16, 17 година, а после тога конзумирају хероин, у почетку на нос, а касније интравенски.

– Око 95 одсто испитаника је хероин конзумирало интравенски, скоро половина се предозирала, а 20 одсто њих се предозирало више пута.

Њихове апстиненције су биле кратке и углавном неуспеле, неки су се лечили, а већина није. Један испитаник је изјавио да је успео да апстинира 10 година – наводи наша саговорница.

Чак половина је делила иглу са другим особама. Већина је упражњавала сексуалне контакте под дејством дрога, који су трајали и по више сати са партнерима које су површно познавали, и без презерватива. У време када је рађено истраживање на одељењу је било троје ХИВ позитивних.

Склони су самоповређивању оштрим предметима, најчешће жилетима. – То раде због силне напетости, када више не могу да поднесу унутрашњу тензију и бол. Физичким замењују душевни бол, који је код њих изузетно специфичан и тежак – објашњава Станковићева.

Њихова аморалност, тврди наша саговорница, углавном произилази из импулсивности, мање из бруталности, а најмање из фрустрације.

– Од емоција код њих доминирају агресија, депресивност, неконтролисаност, стална потреба за новим, ниска плашљивост, неповерење – оцењује Станковићева.

Током истраживања раздвојиле су се две велике групе испитаника. Прву су чинили они који су рано почели да чине кривична дела, а касније почињу да конзумирају дрогу.

– Наркотике почну да користе онда када крену да се баве недозвољеном трговином дрогама. Код њих је изражена неконтролисаност, стална потреба за новим, бруталност и садизам – тврди наша саговорница.

Другу групу чине „аутентични” зависници. То су наркомани који прво почну да се дрогирају па када исцрпе све легалне начине да дођу до новца за дрогу, почну да се баве криминалом.

– Крађе и разбојништва врше неспретно и брзо завршавају у затвору. Импулсивни су, неамбициозни, неорганизовани и склони да се пасивно препуштају задовољству. Они који су више импулсивни су у ствари наркомани који су користили хероин интравенски – објашњава Станковићева.

Ипак, како каже наша саговорница, када се раде судско-психијатријска вештачења корисника дроге, требало би имати на уму да је сваки случај посебан, да нема правила и шаблона.

– Књига је апел свима да покушају да схвате колики је проблем наркоманије у Србији. Први део је теоријски и у њему је реч о медицинским и правним аспектима коришћења дрога, као и судско-психијатријском значају психоактивних супстанци. У другом делу је приказано истраживање, а у последњем је приказан живот пет пацијената – објашњава Станковићева и захваљује свим испитаницима на стрпљивости и учешћу у истраживању.

Данијела Вукосављевић