Film ne može da promeni svet

U beogradskom bioskopu „Balkan” u toku je retrospektiva filmova istaknutog jugoslovenskog reditelja Lordana Zafranovića, tokom koje će do 10. maja biti prikazano 15 kratkih i celovečernjih filmova.

Svaki boravak u Beogradu reditelj vidi kao novi susret sa prijateljima i kolegama, ali i priliku da govori o novim projektima.

– Pripremam igrani film „Karuzo”, crnu komediju smeštenu u Dalmaciji pred Drugi svetski rat, a radim i na dokumentarnoj seriji i filmu o Josipu Brozu i svedocima tog vremena, ali bez direktnog ukazivanja na ideologiju, već to pitanje prepuštam gledaocima – najavio je Zafranović i objasnio da seriju i dokumentarni film snima u produkciji HRT za koju će realizovati 10 epizoda, a da su za dokumentarni film već zainteresovani Bi-Bi-Si i Ze-De-Ef.

– Scenario za „Karuza” je završen, a film će biti sniman u produkciji „Jadran filma”, uz podršku Ministarstva kulture Hrvatske, i u saradnji sa francuskim, italijanskim i češkim producentima. Reč je o zahtevnom projektu za koji je zainteresovan i glumac Deni de Vito koji bi trebalo da pomogne oko realizacije i, kasnije, distribucije – istakao je Zafranović i dodao da se za taj film pripremao dugo i da su mu svi dosadašnji filmovi bili proba za „Karuza”.

U susretu sa novinarima, Zafranović se osvrnuo na period jugoslovenske kinematografije u čije vreme je realizovao neke od najgledanijih i najnagrađivanijih filmova.

– Radio sam u ideološkom sistemu u kojem je bilo teško prikazati neku novu slobodu. Film „Muke po Mati” je bio osporavan, a imao je rekordnu gledanost, verovatno zbog scena seksa, „Okupacija u 26 slika” je izazvala polemike i nezadovoljstvo zbog scene ubistava u autobusu, da bi „Pad Italije” bio zabranjen na šest meseci. Posle ovih dela odlučio sam da snimam filmove kojima bih se „odmorio”, „Ujed anđela” i „Praznik kurvi”, a dokumentarnim i kratkim radovima sam istraživao forme i slobodu govora u filmu – ukratko je podsetio reditelj koji je u većini svojih dela govorio o fašizmu.

– Mnogi od nas su strahovali da se ovdašnji nacionalizam ne pretvori u neku novu tragediju, a kada se desio raspad SFRJ, moji strahovi su se obistinili i shvatio sam da film ne može da promeni svet. Fašizam je uvek prisutan. I u „Karuzu” ću govoriti o njemu, od nivoa porodice do cele Dalmacije, i zločinima koji su se dogodili u periodu do 1943, što Italija danas istražuje želeći da se obračuna sa tadašnjom politikom – otkriva Zafranović, koji još uvek ne krije da sebe smatra pripadnikom generacije koja je unesrećena raspadom SFRJ.