Филм не може да промени свет

У београдском биоскопу „Балкан” у току је ретроспектива филмова истакнутог југословенског редитеља Лордана Зафрановића, током које ће до 10. маја бити приказано 15 кратких и целовечерњих филмова.

Сваки боравак у Београду редитељ види као нови сусрет са пријатељима и колегама, али и прилику да говори о новим пројектима.

– Припремам играни филм „Карузо”, црну комедију смештену у Далмацији пред Други светски рат, a радим и на документарној серији и филму о Јосипу Брозу и сведоцима тог времена, али без директног указивања на идеологију, већ то питање препуштам гледаоцима – најавио је Зафрановић и објаснио да серију и документарни филм снима у продукцији ХРТ за коју ће реализовати 10 епизода, а да су за документарни филм већ заинтересовани Би-Би-Си и Зе-Де-Еф.

– Сценарио за „Каруза” је завршен, а филм ће бити сниман у продукцији „Јадран филма”, уз подршку Министарства културе Хрватске, и у сарадњи са француским, италијанским и чешким продуцентима. Реч је о захтевном пројекту за који је заинтересован и глумац Дени де Вито који би требало да помогне око реализације и, касније, дистрибуције – истакао је Зафрановић и додао да се за тај филм припремао дуго и да су му сви досадашњи филмови били проба за „Каруза”.

У сусрету са новинарима, Зафрановић се осврнуо на период југословенске кинематографије у чије време је реализовао неке од најгледанијих и најнаграђиванијих филмова.

– Радио сам у идеолошком систему у којем је било тешко приказати неку нову слободу. Филм „Муке по Мати” је био оспораван, а имао је рекордну гледаност, вероватно због сцена секса, „Окупација у 26 слика” је изазвала полемике и незадовољство због сцене убистава у аутобусу, да би „Пад Италије” био забрањен на шест месеци. После ових дела одлучио сам да снимам филмове којима бих се „одморио”, „Ујед анђела” и „Празник курви”, а документарним и кратким радовима сам истраживао форме и слободу говора у филму – укратко је подсетио редитељ који је у већини својих дела говорио о фашизму.

– Многи од нас су страховали да се овдашњи национализам не претвори у неку нову трагедију, а када се десио распад СФРЈ, моји страхови су се обистинили и схватио сам да филм не може да промени свет. Фашизам је увек присутан. И у „Карузу” ћу говорити о њему, од нивоа породице до целе Далмације, и злочинима који су се догодили у периоду до 1943, што Италија данас истражује желећи да се обрачуна са тадашњом политиком – открива Зафрановић, који још увек не крије да себе сматра припадником генерације која је унесрећена распадом СФРЈ.