Ustav brani pokrajine

Među pravnim ekspertima u Srbiji ne postoji jedinstven stav o tome da li Ustav Srbije omogućava regionalizaciju republike ili je za to neophodna promena najvišeg pravnog akta što je nedavno najavio predsednik Boris Tadić. Zagovornici teze da u Ustavu postoji pravni osnov za formiranje regiona polaze od pretpostavke da su region i pokrajina samo dva različita naziva za isti oblik teritorijalne organizacije. Oni tvrde da u članu 182 Ustava u kome se govori o o mogućnosti da se osnivaju nove autonomne pokrajine, ali i da se ukidaju postojeće ili menjaju njihove granice u stvari misli i na regije.

Jedini uslov koji Ustav propisuje jeste da o tome pozitivno mišljenje daju građani na referendumu. Ovaj član Ustava takođe precizira da se granice dve postojeće autonomne pokrajine Vojvodine i Kosmeta ne mogu menjati bez saglasnosti građana na referendumu.

U članu 182, kako kaže profesor Stevan Lilić, predsednik Udruženja pravnici za demokratiju, zaista piše da je moguće osnivati nove pokrajine, ali s druge strane ni ovaj član ni Ustav u celini ne govori o regionalizaciji u onom smislu kako se to podrazumeva u Evropskoj uniji, odnosno o suštinskoj decentralizaciji vlasti.

„Pisci ovog Ustava govore isključivo o teritorijalnoj autonomiji što je više tehnička nego suštinska decentralizacija. Nije nebitno ni da li se upotrebljava termin pokrajina ili region jer je i to pokazatelj suštine njene funkcije. Ovaj ustav je više okvir koji steže umesto da je okvir koji dopušta”, naglašava Lilić.

Regioni se, kako kaže, kod nas razumeju maltene kao srezovi. Međutim, evropski model regiona podrazumeva da se prilikom njihovog stvaranja uzimaju u obzir različiti faktori od istorijskih do civilizacijskih, političkih i kulturnih.

„U Evropi se više ne govori samo o regionima nego o takozvanim evroregionima koji prelaze granice postojećih država. To je teško uklopiti u sadašnji ustavni okvir Srbije”, smatra Lilić.

Urednik „Srpske pravne revije” Vladimir Todorić smatra, međutim, da je član 182 sasvim dovoljna osnova za regionalizaciju, bez promene Ustava, jer dopušta osnivanje novih pokrajina. Zakonom o regionalizaciji definisali bi se kriterijumi za nastanak novih regija.

Na primedbu da se u Ustavu pominju samo pokrajinska autonomija i lokalna samouprava, ali ne i regioni, on ponovo podseća na to da u Ustavu piše da se zakonom može urediti osnivanje novih pokrajina. Prema njegovom mišljenju, ne bi bilo dobro da se prilikom regionalizacije zadrži asimetričnost u kojoj bi Vojvodina bila favorizovana u bilo kom smislu.

„Ako bi se regionalizacija obavila bez promene Ustava, status novoosnovanih pokrajina odredio bi se zakonom, a Vojvodina bi i dalje imala prednost, jer je Ustavom definisana kao posebna regija, odnosno pokrajina. Ona će imati bolji ustavnopravni položaj od tih novoosnovanih pokrajina, a pitanje je kakav će biti njen položaj u praksi”, objašnjava Todorić.