Rastu kule Đurđevih stupova

Novi Pazar – Na Đurđevdan se svake godine kod Đurđevih stupova okuplja narod na tradicionalni sabor. Odmah potom, majstori će nastaviti sa radom i kule će rasti približavajući se, po legendi, zamislima zatočenog župana Stefana Nemanje, koji je iz pećine mogao da vidi samo ovo brdo i zakleo se da će na njemu sagraditi božji hram.

Protosinđel Gerasim podseća da se, paralelno sa graditeljskom obnovom manastira, i Srbi duhovno obnavljaju, sve češće se okupljajući u hramu i pomažući obnovu. Misionarsko-priložnička akcija „Obnovimo sebe – podignimo Stupove“ i dalje traje i obuhvatila je mnoge u Srbiji i u rasejanju. „Kako je divno, Gospode, kad hram vaskrsava“, poje na mnogim manifestacijama muzički sastav „Stupovi“, podsećajući uvek iznova na značaj manastira na krovu Srbije.

Izgled manastira Đurđevi stupovi u Rasu, nedaleko od Novog Pazara, sve je bliži prvobitnom, kakav se da zamisliti na osnovu projekata pokojnog dr Jovana Neškovića i mermerne makete koja se čuva u manastirskom lapidarijumu.

Tri veka su Đurđevi stupovi čekali na svoj vaskrs i dolazak prvih monaha. Proteklih nekoliko godina obnovljen je oltarski deo i severna pevnica manastirske crkve, trpezarija kralja Dragutina. Manastir je srušen pred Veliku seobu pod Čarnojevićem, kaluđeri su otišli u Ugarsku, a Turci su manastirski kamen vozili za izgradnju gradske tvrđave u Novom Pazaru. Poslednje godine pod osmanlijskom vlašću, 1912, Đurđevi stupovi su, iako delimično porušeni, ponovo rušeni. Turci su se, kaže istorija, utvrdili u manastirskim zidinama i artiljerijom tukli po srpskoj vojsci u Deževskoj dolini.

Kažu da srpski nišandžija nije imao izbora nego se prekrstio i rekao:

„Oprosti, sveti Đorđe, ali, ako si pustio Turke kod sebe, pusti i mene da raspalim po njima”.

Granata je raznela manastirsku kupolu, ali i oterala tursku vojsku sa tog utvrđenja. Da bi se iskupili zbog srušene kupole, srpski vojnici su oko manastira zasadili borovu šumu.   

Sada kroz tu šumu do manastira vodi asfaltni put, u konake obnovljene i osveštane pre sedam godina gde se smestilo desetak monaha i iskušenika. Protosinđel Gerasim kaže da bi ih bilo i više, ali, malo je ćelija. Zato je u planovima i proširenje konaka.

„Ovo mesto, ovo brdo je ne samo srpski Sinaj, nego i srpska gora Tavor, jer ovde su Srbi doživeli preobraženje”, poručuje redovno u đurđevdanskim besedama vladika Artemije.