Расту куле Ђурђевих ступова

Нови Пазар – На Ђурђевдан се сваке године код Ђурђевих ступова окупља народ на традиционални сабор. Одмах потом, мајстори ће наставити са радом и куле ће расти приближавајући се, по легенди, замислима заточеног жупана Стефана Немање, који је из пећине могао да види само ово брдо и заклео се да ће на њему саградити божји храм.

Протосинђел Герасим подсећа да се, паралелно са градитељском обновом манастира, и Срби духовно обнављају, све чешће се окупљајући у храму и помажући обнову. Мисионарско-приложничка акција „Обновимо себе – подигнимо Ступове“ и даље траје и обухватила је многе у Србији и у расејању. „Како је дивно, Господе, кад храм васкрсава“, поје на многим манифестацијама музички састав „Ступови“, подсећајући увек изнова на значај манастира на крову Србије.

Изглед манастира Ђурђеви ступови у Расу, недалеко од Новог Пазара, све је ближи првобитном, какав се да замислити на основу пројеката покојног др Јована Нешковића и мермерне макете која се чува у манастирском лапидаријуму.

Три века су Ђурђеви ступови чекали на свој васкрс и долазак првих монаха. Протеклих неколико година обновљен је олтарски део и северна певница манастирске цркве, трпезарија краља Драгутина. Манастир је срушен пред Велику сеобу под Чарнојевићем, калуђери су отишли у Угарску, а Турци су манастирски камен возили за изградњу градске тврђаве у Новом Пазару. Последње године под османлијском влашћу, 1912, Ђурђеви ступови су, иако делимично порушени, поново рушени. Турци су се, каже историја, утврдили у манастирским зидинама и артиљеријом тукли по српској војсци у Дежевској долини.

Кажу да српски нишанџија није имао избора него се прекрстио и рекао:

„Опрости, свети Ђорђе, али, ако си пустио Турке код себе, пусти и мене да распалим по њима”.

Граната је разнела манастирску куполу, али и отерала турску војску са тог утврђења. Да би се искупили због срушене куполе, српски војници су око манастира засадили борову шуму.   

Сада кроз ту шуму до манастира води асфалтни пут, у конаке обновљене и освештане пре седам година где се сместило десетак монаха и искушеника. Протосинђел Герасим каже да би их било и више, али, мало је ћелија. Зато је у плановима и проширење конака.

„Ово место, ово брдо је не само српски Синај, него и српска гора Тавор, јер овде су Срби доживели преображење”, поручује редовно у ђурђевданским беседама владика Артемије.