Paradajz i krastavac na komad

Kada je pre desetak dana jedan stariji sugrađanin od prodavca zatražio da mu izmeri dva krastavca i jedan paradajz, trgovac sa Bajlonijeve pijace pomislio je da je reč o skrivenoj kameri. Ipak, brzo je uvideo da se penzioner ne šali i da kupuje samo onoliko koliko će mu tog dana biti potrebno za salatu.

I drugi sa ove tržnice kažu da je učestala ta praksa, naročito starijih sugrađana, koji sve ređe kupuju po kilogram povrća. Trgovci priznaju da su se donedavno smejali novinskim tekstovima u kojima je pisalo da se u Kuršumliji cigarete kao u vreme sankcija prodaju na komad, a sada je, kako kažu, mečka zaigrala i pred njihovim vratima.

– Više se i ne čudimo, to se desi barem dva ili tri puta dnevno. Više me ne bi začudilo ni da mi neko zatraži da mu iz vezice rotkvica odvojim samo dva komada. Ali, šta ću, bolje tako da zaradim i dvadeset, trideset dinara, nego ništa – priča trgovac sa Bajlonija.

A i kupaca je sve manje. Žalbe pijačnih prodavaca na slabu prodaju nisu ništa novo, kao ni zaključak da Beograđani po povrće radije odlaze u hipermarkete. Niže cene, kvalitetnija usluga, mogućnost odloženog plaćanja, prednosti su prodavnica. A i cene govore za sebe. Primera radi, na pijacama zelena salata košta od 30 do 60 dinara, dok se u marketima može pazariti za upola manje. Slično je i sa krompirom. U „Tempu” kilogram crvenog krompira može da se kupi za 18 dinara, a na pijacama za ovo povrće valja izdvojiti i 40 dinara. I zato ne čudi novoustaljena navika.

Prodavci na pijacama kažu da im se ne isplati da snize cene povrća. I oni, poput velikih trgovinskih lanaca, imaju svoju računicu.

– Svakog jutra u šest sati doputujem iz Opova. Ako smanjim cene i kada platim zakup tezge, neće mi preostati ništa, a dnevno retko zaradim više od 1.000 dinara – žali se prodavac sa Bajlonija za čijom se tezgom, kako kaže, niko već pola sata nije zaustavio.