Kad meda zahrče

Kralj životinja – lav, najveći deo dana provodi odmarajući se. Dok ženke odlaze u lov, mužjak drema. Povremeno otvori jedno oko, proveri da li je sve u redu i nastavi da spava. I tako provede i po 14 sati dnevno. Slično lavu postupaju i mnogi drugi grabljivci: nekoliko sati im je dovoljno da ulove plen i najedu se, a onda se, bezbrižni, odmaraju i skupljaju snagu za novi odlazak u lov. Jaguar i leopard prespavaju po 12 časova svakog dana, dok gepard odrema jedan sat duže: cele noći spava, a zatim se, tokom dnevnih vrućina, povuče u hladovinu i ponovo zaspi. Navike svojih divljih rođaka zadržala je i domaća mačka.

Dok grabljivci spavaju dugo, njihov plen je stalno na oprezu. Jeleni, antilope, divokoze, ovce i konji uvek moraju biti spremni da se daju u trk i pobegnu od grabljivaca. Zbog toga spavaju kratko i uglavnom stojeći. Njihov san ne traje duže od tri ili četiri sata dnevno. Zahvaljujući posebnom sklopu kostiju i mišića, konji stoje dok spavaju i spremni su da na najmanji šušanj jurnu u galop, dok se divokoze sklanjaju na nepristupačna mesta, dremajući u stojećem stavu, sa glavom oslonjenom na stenu. I žirafe su ranjive dok spavaju, pošto im je potrebno više od minuta da ustanu. Zato dremaju stojeći, a tek kad padnu u dubok san mišići im se opuste i moraju da prilegnu. Bude se i ustaju već posle dvadesetak minuta.

Neke životinje koje imaju mnogo neprijatelja osećaju se bezbednije dok spavaju, dobro sakrivene od opasnosti. Zavučeni u udobnu jazbinu, miševi, zečevi, veverice, pacovi, krtice i ježevi provode i više od 10 časova u snu.

Mnoge životinje koje imaju usporen metabolizam prespavaju skoro ceo dan. Slepi miševi spavaju dvadesetak sati, naglavačke viseći sa svodova pećine, zbijeni uz svoje susede ne bi li im bilo toplije. Lišće eukaliptusa kojima se koala hrani ne obezbeđuje joj dovoljno energije za aktivniji život, pa ova životinjica prespava po 15 časova dnevno. Ipak, rekorder je lenjivac, koji je u toku dana budan svega sat ili dva.

Delfini i kitovi padaju u "polusan" – dok spavaju, njima je uvek jedno oko otvoreno, a polovina mozga aktivna, kako bi mogli da uoče opasnost i povremeno isplivaju na površinu da bi udahnuli vazduh. Za vreme sna, ovi morski sisari plivaju ukrug. Morska vidra spava plutajući na vodi, sa glavom spuštenom na grudi, dok foke ne biraju gde će da zadremaju: ponekad se opruže na obali, nekad plutaju, a kad im se baš prispava zaspaće i na morskom dnu. Takav san je kratak pošto ne mogu da dišu pod vodom.

Ptice obično spavaju kratko, stojeći na zemlji ili na grani, a neke spavaju i u letu. Najčešće se okupe u koloniju u kojoj je nekoliko ptica zaduženo da stražari i upozori ostale na opasnost. Glavu spuste ka leđima ili je zagnjure među perje kako bi im bilo toplije. Kad zadremaju, njihove kandže se stegnu oko grane kako u snu ne bi pale sa drveta.