Kад меда захрче

Краљ животиња – лав, највећи део дана проводи одмарајући се. Док женке одлазе у лов, мужјак дрема. Повремено отвори једно око, провери да ли је све у реду и настави да спава. И тако проведе и по 14 сати дневно. Слично лаву поступају и многи други грабљивци: неколико сати им је довољно да улове плен и наједу се, а онда се, безбрижни, одмарају и скупљају снагу за нови одлазак у лов. Јагуар и леопард преспавају по 12 часова сваког дана, док гепард одрема један сат дуже: целе ноћи спава, а затим се, током дневних врућина, повуче у хладовину и поново заспи. Навике својих дивљих рођака задржала је и домаћа мачка.

Док грабљивци спавају дуго, њихов плен је стално на опрезу. Јелени, антилопе, дивокозе, овце и коњи увек морају бити спремни да се дају у трк и побегну од грабљиваца. Због тога спавају кратко и углавном стојећи. Њихов сан не траје дуже од три или четири сата дневно. Захваљујући посебном склопу костију и мишића, коњи стоје док спавају и спремни су да на најмањи шушањ јурну у галоп, док се дивокозе склањају на неприступачна места, дремајући у стојећем ставу, са главом ослоњеном на стену. И жирафе су рањиве док спавају, пошто им је потребно више од минута да устану. Зато дремају стојећи, а тек кад падну у дубок сан мишићи им се опусте и морају да прилегну. Буде се и устају већ после двадесетак минута.

Неке животиње које имају много непријатеља осећају се безбедније док спавају, добро сакривене од опасности. Завучени у удобну јазбину, мишеви, зечеви, веверице, пацови, кртице и јежеви проводе и више од 10 часова у сну.

Многе животиње које имају успорен метаболизам преспавају скоро цео дан. Слепи мишеви спавају двадесетак сати, наглавачке висећи са сводова пећине, збијени уз своје суседе не би ли им било топлије. Лишће еукалиптуса којима се коала храни не обезбеђује јој довољно енергије за активнији живот, па ова животињица преспава по 15 часова дневно. Ипак, рекордер је лењивац, који је у току дана будан свега сат или два.

Делфини и китови падају у "полусан" – док спавају, њима је увек једно око отворено, а половина мозга активна, како би могли да уоче опасност и повремено испливају на површину да би удахнули ваздух. За време сна, ови морски сисари пливају укруг. Морска видра спава плутајући на води, са главом спуштеном на груди, док фоке не бирају где ће да задремају: понекад се опруже на обали, некад плутају, а кад им се баш приспава заспаће и на морском дну. Такав сан је кратак пошто не могу да дишу под водом.

Птице обично спавају кратко, стојећи на земљи или на грани, а неке спавају и у лету. Најчешће се окупе у колонију у којој је неколико птица задужено да стражари и упозори остале на опасност. Главу спусте ка леђима или је загњуре међу перје како би им било топлије. Кад задремају, њихове канџе се стегну око гране како у сну не би пале са дрвета.