Salve, šalom i zvižduci

Poseta pape Benedikta Šesnaestog Svetoj zemlji ponovo je pokazala da na dva milenijuma osetljivih odnosi između rimokatolika i Jevreja danas najviše utiče prošlost vezana za godine Šoa, holokausta.

Iako je pre dolaska u Izrael, na planini Nebo u Jordanu, mestu gde je Mojsije Jevrejima pokazao Obećanu zemlju u koju sam nikada neće ući, papa podsetio na „neraskidive veze” između naroda Tore i naroda Biblije, njegova poseta baca senku na komplikovane odnose dve velike konfesije.

Verskog poglavara milijardu rimokatolika u svetu u Izraelu je dočekalo uz sve počasti i salve. Benedikt Šesnaesti ponavlja odanost liniji Drugog vatikanskog ekumenskog koncila na kome je otvoren proces pomirenja sa Jevrejima, snažno osuđuje antisemitizam, naziva godine Šoa „zločinom protiv Boga” a za negiranje holokausta kaže da je „nedopustivo”. „U godinama posle (Drugog) Koncila, moji prethodnici, papa Pavle Šesti i posebno papa Jovan Pavle Drugi, preduzeli su značajne korake ka poboljšanju odnosa sa jevrejskim narodom. Moja je namera da nastavim tim putem”, govorio je Benedikt Šesnaesti. Potom je avgusta 2005. posetio sinagogu u Kelnu.

Ali, papa je poslednjih godina u više navrata uspeo da uvredi ili razočara Jevreje. Poslednji put sada, tokom govora u jerusalimskom memorijalu holokausta Jad vašem. „Crkva oseća duboko saučešće prema žrtvama”, poručio je sveti otac. Jevrejima koji su pomno pratili svaku njegovu reč to nije bilo dovoljno.

Ostvarili su se njihovi strahovi. Očekivali su više – istorijsko izvinjenje za tragediju godina Šoa. Izvinjenje je izostalo.

Vatikan je Mea culpa dao marta 1998, kada je papa Jovan Pavle Drugi rekao da je holokaust „neizbrisiva mrlja” 20. veka. Ali ni on, koji je učinio mnogo da se poprave odnosi rimokatolika i Jevreja, tokom posete Svetoj zemlji marta 2000. nije bio spreman da pomene ulogu Crkve tokom holokausta.

Na razočaranje glavnih rabina sefarda i aškenazija, i ne samo njih, to nije učinio ni sadašnji poglavar Rimokatoličke crkve.

Benedikt Šesnaesti čak i nije planirao da poseti Jad vašem jer se u muzeju uz memorijal nalazi portret Pija Dvanaestog, pape u vreme Drugog svetskog rata. Ispod portreta stoji natpis da se Pije držao „neutralne pozicije” i da je nemo posmatrao kako nestaje šest miliona Jevreja. „Čak kada su izveštaji o ubistvima Jevreja stigli do Vatikana, papa nije protestovao ni usmeno ni pismeno”.

Vatikan uporno tvrdi da je Pije Dvanaesti diplomatskim akcijama činio sve kako bi pomogao Jevrejima i drugima i traži da Jad vašem ukloni natpis. Između „grešnika” i „sveca” na kraju je nađeno diplomatsko rešenje: Benedikt je obišao Jad vašem ali ne i muzej.

Tokom obilaska Jad vašema, vrhunca boravka u Izraelu, papa ni rečju nije pomenuo naciste i izbegao je sva pitanja vezana za pogrom Jevreja. Zamerio se: holokaust nije protokol. „Govorimo o papi, takođe i predstavniku Svete stolice, koja treba da zatraži mnoge oproštaje od našeg naroda”, izjavio je predsednik Kneseta, izraelskog parlamenta, Reuven Rivlin. „On je i Nemac, čiji su država i ljudi zatražili oproštaj. Ali on dolazi i govori nam kao istoričar, kao posmatrač, kao čovek koji izražava svoje mišljenje o stvarima koje nikada nisu trebale da se dogode a on je – šta tu možete – deo njih.”

Nema sumnje da su delikatnosti posete doprineli nemačko poreklo Benedikta Šesnaestog i delovi biografije iz mladosti Jozefa Racingera pre nego što se zaredio.

Predstavnik za štampu Vatikana sada tvrdi da papa „nikada, nikada i nikada” nije bio u Hitler jugendu, ali to je podatak na koji se pozivaju mnogi papini biografi. Zvanično se priznaje samo da je papa kao mladić bio mobilisan za protivavionsku odbranu fabrika kod Minhena, da je krajem rata dezertirao i da je jedno vreme proveo kao zarobljenik kod američkih snaga. „Ovde svakako nije iskazano izvinjenje”, kaže predsednik saveta Jad vašema, rabin Jizrael Meir Lau koji je preživeo holokaust. „Nešto je nedostajalo. Nije bilo pominjanja Nemaca ili nacista koji su učestvovali u pokolju, nijedna reč žaljenja.”

Iako neki smatraju da je dolazak u Jad vašem snažna poruka onima koji negiraju holokaust, većina je razočarana. Preživeli nacističkih pogroma su, i pre nego što je papa stigao iz Jordana, tražili da Jerusalimom odjekuju sirene u znak protesta. Rabin Zapadnog zida (Zida plača) Šmuel Rabinovič čak je govorio da papa na tom najsvetijem mestu judaizma ne bi trebalo da se pojavi noseći krst. „Poruka koju donosi kao vrhovni verski lider, onaj koji je po katoličkom učenju nepogrešiv, nije poruka sažaljenja, razumevanja i tolerancije”, oštro konstatuje član izraelskog Kneseta, parlamenta, Nitzan Horovic, „već je poruka rigidnosti, religioznog ekstremizma i nepristupačnosti”.

Mnogo toga podseća na papin govor u nemačkom gradu Regenzburgu 2006. kada je, citirajući pogrdne reči vizantijskog imperatora iz 14. veka o proroku Muhamedu, izazvao bes i proteste islamskog sveta.

Nesumnjivo da će sada porasti broj Jevreja uverenih da papa ohrabruje one koji negiraju holokaust i pokazuje antisemitizam. Podseća se da predstavnik Vatikana nije napustio salu tokom nedavnog antiizraelskog govora iranskog predsednika na konferenciji UN.

Tako je, po izraelskim ocenama, Benedikt Šesnaesti propustio istorijsku priliku pa je komplikovane katoličko-jevrejske odnose vratio unazad, poništavajući deo legata koji je tri decenije minuciozno gradio papa Jovan Pavle Drugi.

Boško Jakšić

(Sutra: Ćutanje o ćutanju Pija Dvanaestog)