Салве, шалом и звиждуци

Посета папе Бенедикта Шеснаестог Светој земљи поново је показала да на два миленијума осетљивих односи између римокатолика и Јевреја данас највише утиче прошлост везана за године Шоа, холокауста.

Иако је пре доласка у Израел, на планини Небо у Јордану, месту где је Мојсије Јеврејима показао Обећану земљу у коју сам никада неће ући, папа подсетио на „нераскидиве везе” између народа Торе и народа Библије, његова посета баца сенку на компликоване односе две велике конфесије.

Верског поглавара милијарду римокатолика у свету у Израелу је дочекало уз све почасти и салве. Бенедикт Шеснаести понавља оданост линији Другог ватиканског екуменског концила на коме је отворен процес помирења са Јеврејима, снажно осуђује антисемитизам, назива године Шоа „злочином против Бога” а за негирање холокауста каже да је „недопустиво”. „У годинама после (Другог) Концила, моји претходници, папа Павле Шести и посебно папа Јован Павле Други, предузели су значајне кораке ка побољшању односа са јеврејским народом. Моја је намера да наставим тим путем”, говорио је Бенедикт Шеснаести. Потом је августа 2005. посетио синагогу у Келну.

Али, папа је последњих година у више наврата успео да увреди или разочара Јевреје. Последњи пут сада, током говора у јерусалимском меморијалу холокауста Јад вашем. „Црква осећа дубоко саучешће према жртвама”, поручио је свети отац. Јеврејима који су помно пратили сваку његову реч то није било довољно.

Остварили су се њихови страхови. Очекивали су више – историјско извињење за трагедију година Шоа. Извињење је изостало.

Ватикан је Mea culpa дао марта 1998, када је папа Јован Павле Други рекао да је холокауст „неизбрисива мрља” 20. века. Али ни он, који је учинио много да се поправе односи римокатолика и Јевреја, током посете Светој земљи марта 2000. није био спреман да помене улогу Цркве током холокауста.

На разочарање главних рабина сефарда и ашкеназија, и не само њих, то није учинио ни садашњи поглавар Римокатоличке цркве.

Бенедикт Шеснаести чак и није планирао да посети Јад вашем јер се у музеју уз меморијал налази портрет Пија Дванаестог, папе у време Другог светског рата. Испод портрета стоји натпис да се Пије држао „неутралне позиције” и да је немо посматрао како нестаје шест милиона Јевреја. „Чак када су извештаји о убиствима Јевреја стигли до Ватикана, папа није протестовао ни усмено ни писмено”.

Ватикан упорно тврди да је Пије Дванаести дипломатским акцијама чинио све како би помогао Јеврејима и другима и тражи да Јад вашем уклони натпис. Између „грешника” и „свеца” на крају је нађено дипломатско решење: Бенедикт је обишао Јад вашем али не и музеј.

Током обиласка Јад вашема, врхунца боравка у Израелу, папа ни речју није поменуо нацисте и избегао је сва питања везана за погром Јевреја. Замерио се: холокауст није протокол. „Говоримо о папи, такође и представнику Свете столице, која треба да затражи многе опроштаје од нашег народа”, изјавио је председник Кнесета, израелског парламента, Реувен Ривлин. „Он је и Немац, чији су држава и људи затражили опроштај. Али он долази и говори нам као историчар, као посматрач, као човек који изражава своје мишљење о стварима које никада нису требале да се догоде а он је – шта ту можете – део њих.”

Нема сумње да су деликатности посете допринели немачко порекло Бенедикта Шеснаестог и делови биографије из младости Јозефа Рацингера пре него што се заредио.

Представник за штампу Ватикана сада тврди да папа „никада, никада и никада” није био у Хитлер југенду, али то је податак на који се позивају многи папини биографи. Званично се признаје само да је папа као младић био мобилисан за противавионску одбрану фабрика код Минхена, да је крајем рата дезертирао и да је једно време провео као заробљеник код америчких снага. „Овде свакако није исказано извињење”, каже председник савета Јад вашема, рабин Јизраел Меир Лау који је преживео холокауст. „Нешто је недостајало. Није било помињања Немаца или нациста који су учествовали у покољу, ниједна реч жаљења.”

Иако неки сматрају да је долазак у Јад вашем снажна порука онима који негирају холокауст, већина је разочарана. Преживели нацистичких погрома су, и пре него што је папа стигао из Јордана, тражили да Јерусалимом одјекују сирене у знак протеста. Рабин Западног зида (Зида плача) Шмуел Рабинович чак је говорио да папа на том најсветијем месту јудаизма не би требало да се појави носећи крст. „Порука коју доноси као врховни верски лидер, онај који је по католичком учењу непогрешив, није порука сажаљења, разумевања и толеранције”, оштро констатује члан израелског Кнесета, парламента, Нитзан Хоровиц, „већ је порука ригидности, религиозног екстремизма и неприступачности”.

Много тога подсећа на папин говор у немачком граду Регензбургу 2006. када је, цитирајући погрдне речи византијског императора из 14. века о пророку Мухамеду, изазвао бес и протесте исламског света.

Несумњиво да ће сада порасти број Јевреја уверених да папа охрабрује оне који негирају холокауст и показује антисемитизам. Подсећа се да представник Ватикана није напустио салу током недавног антиизраелског говора иранског председника на конференцији УН.

Тако је, по израелским оценама, Бенедикт Шеснаести пропустио историјску прилику па је компликоване католичко-јеврејске односе вратио уназад, поништавајући део легата који је три деценије минуциозно градио папа Јован Павле Други.

Бошко Јакшић

(Сутра: Ћутање о ћутању Пија Дванаестог)