Sa Bajdenom ne treba previše da pričamo o Kosovu

Uoči posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, povodom Kosova i Metohije američki ambasador Kameron Manter, koji odlazi, stavove dve zemlje izrazio je rečenicom: „Složili smo se oko toga da se oko Kosova ne slažemo”. Na pitanje kako će onda izgledati razgovori o ovoj temi državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović u intervjuu za „Politiku” odgovara da je srpskoj strani, ako je već tako, bolje da ne nameće razgovore o Kosovu.

U diplomatskim krugovima može se čuti da će Bajden tražiti da Srbija „ne ometa život na Kosovu”.

Srbija i ne ometa život na Kosovu. Naprotiv, nastojimo da svojim postupcima pomognemo stabilizaciji političkih i ekonomskih prilika.

Verovatno pod tim misle na integrisanje severa u kosovske institucije.

Ne, oni pod tim misle da ne ometamo put Kosova prema međunarodnim finansijskim institucijama.

Pa Kosovo je već primljeno u MMF.

Jeste, ali Srbija nema razlog da ometa stabilizaciju ekonomskih i političkih prilika, jer nestabilnost ugrožava Srbe.

Zar prijem Kosova u finansijske institucije ne znači korak bliže Kosovau UN? Sećate se da je tokom pregovora o statusu srpski stav bio: „Kosovo ne može u MMF, Svetsku banku i UN”.

Ima mnogo razloga što smo tako govorili. Ali bitno je da se članstvo u MMF-u ne može koristiti u političke svrhe, zato što MMF o članstvu odlučuje samostalno. To je samo stvar procene borda, pri tome je uticaj pojedinih zemalja u bordu srazmeran njihovom doprinosu budžetu MMF-a. Donošenje odluke o priznanju nezavisnosti pitanje je političkih struktura, a donošenje odluke o članstvu neke teritorije u MMF politička je i ekonomska odluka.

SAD najavljuju da je cilj ove posete regionu približavanje Balkana EU?

To je jedan od principijelnih stavova, ali zapadni Balkan nije prioritet SAD. Postoji pogrešna percepcija u našoj javnosti da Barak Obama svako jutro kada ustane pogleda šta se dešava na Balkanu.

Zašto onda dolazi njegov potpredsednik?

Zapadni Balkan je ušao u zanimljivu fazu jer sve njegove zemlje vide svetlo na kraju tunela, ali taj tunel je nekako dugačak.

Znači postaviće još koju svetiljku u tunelu?

Prijemom Hrvatske i Albanije u NATO napravljen je još jedan pomak, tako da je NATO dobio značaj na strateškom planu. Razgovaraće se o tome. Verujem da će nam preneti poruku da EU mora da preuzme odgovornost za zemlje bivše Jugoslavije.

SredinomaprilauBostonusteučestvovalinakonferencijiposvećenoj podeljenim gradovima. ŠtaseizprimeraKirkuka, NikozijeiBelfastamožeprimenitinaKosovskuMitrovicu?

Imali smo priliku da čujemo kroz koje su sve faze u poslednjih trideset godina prošli kiparski Grci i Turci da bi se približili tek onog trenutka kada je Kipar postao članica EU. Tek sada se stvara povoljna klima da se ovaj problem reši. Kosovska Mitrovica u velikoj meri trebalo bi da prepiše ovaj recept.

Deluje da smo još daleko od takvog rešenja?

Daleko smo i ne treba crtati nikakve rokove. Kipranima i Turcima trebalo je trideset godina da bi seli i ozbiljno razgovarali. Jesu oni sedali za sto, ali nisu mogli da reše to pitanje. Onog trenutka kada je Kipar kao republika ušao u EU, tog trenutka Turci su shvatili da gube mnogo. Mislim da će i kosovski Albanci, kada Srbija bude u EU, imati nekoliko godina da razmišljaju da li im je bolje da zadrže kvazinezavisnost i siromaštvo ili da se opredele da na novi način regulišu odnose sa Srbijom i automatski na taj način postanu deo ujedinjene Evrope.

Postoje najave da bi procesi pridruživanja Kosova i Srbije mogli da teku paralelno ili čak da bi Kosovo moglo da bude nagrađeno izvesnim ubrzanjem.

Takvih nagrada u Evropi nema. Nema besplatnog ručka. Nagradno uključivanje bilo koga, pa ni Crne Gore od sedamsto hiljada stanovnika ne dolazi u obzir. Naprotiv, ogromni su otpori za nova pridruživanja.

Kako u trenutnoj situaciji može da funkcioniše podeljena Kosovska Mitrovica?

Obe strane moraju da shvate da ne sme biti novih incidenata, kao što je pokušaj Albanaca da se jednostranom odlukom dosele na sever Mitrovice. Nikakvi geostrateški projekti neće biti od pomoći.

Šta trenutno može biti zajednički interes?

Toplana, voda, deponija smeća, bilo koji infrastrukturni projekat.

I struja je zajednički projekat, pa ne ide baš.

Ne ide zato što struja prevazilazi mitrovičke okvire. Izgradnja instalacija koje bi snabdevale i sever i jug sigurno ne bi naišle na odbijanje ni severa ni juga.

Biljana Mitrinović