Para ima samo kada su na vlasti ljubitelji konja

Leskovac – Konjički klub „Dubočica“, ranije „Hisar“, osnovan je 1933. i nekada je okupljao ljubitelje konja iz čitavog južnomoravskog i pustorečkog kraja, a sada samo iz Leskovca i bliže okoline. Ranije su ovde uzgajani pretežno galoperi, ali poslednjih godina se čuvaju kasačka grla.

U štalama kluba trenutno su trideset i tri konja, od kojih su samo dva vlasništvo kluba. Predsednik „Dubočice” Vladimir Tomić kaže za naš list da su do pre nekoliko godina posedovali osam konja, a da sada nemaju novca da se valjano staraju ni o ta dva preostala. I pored takve materijalne situacije, klub je po takmičarskim rezultatima među vodećima u Srbiji.

– Od 2007. za „Dubočicu” se ne izdvajaju sredstva iz lokalnog budžeta, iako je reč o najuspešnijem sportskom kolektivu u Leskovcu. Opstajemo zahvaljujući entuzijazmu i sporadičnoj pomoći grada, zavisno od toga da li je na vlasti koalicija koja voli ili ne voli konje. Recimo, Požarevac, koji takođe ima bogatu konjičku tradiciju, ove godine je za hipodrom izdvojio četrnaest miliona dinara. Subotica izdvaja preko sto miliona godišnje i tamo svakih petnaest dana organizuju konjičke trke. Mi smo drugi u Republici po rezultatima, odmah posle Subotice, a ne dobijamo ni dinar iz budžeta – ističe Tomić.

Leskovačka ergela nalazi se na zemljištu koje pripada Vojci Srbije sa kojom je klub potpisao ugovor o dvadesetogodišnjem korišćenju. Pre tri decenije klub je bio kod Špitaljskog groblja u Leskovcu, sa hipodromom koji je bio izgrađen po uzoru na bečki. Međutim, opština je tu lokaciju razdelila građanima za placeve, a ergela se od tada nalazi na vojnom posedu.

– Dobra strana sadašnje lokacije je to što su tu odlični uslovi za uzgajanje konja i održavanje trka – staza je dugačka 1200 metara, nasuta je sitnom rizlom i njome može da trči 14 grla odjednom. Podesna je i za atletska takmičenja, a uz nevelika ulaganja ovde bi moglo da se izgradi nekoliko teniskih terena, po jedno košarkaško i odbojkaško igralište, staza za rekreativno trčanje i za trening atletičara – smatra Vladimir Tomić.

Milan Momčilović